Vitamin
A
Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla, ribi, džigerici i mlečnim proizvodima, vitamin A je u obliku retinola i dehidroretinola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamin A koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, beta-karoten, gama-karoten i kripto-karoten. Najvažniji oblik provitamina A jeste beta-karoten.
Zašto je vitamin A važan?
Najočigledniji primer je vid. Nedostatak ovog vitamina izaziva smetnje sa vidom, prvo u sumrak i noću ( poznato kokošje slepilo ), a potom i po danu. Duži nedostatak ovog vitamina dovodi do trajnog gubitka vida. Vitamin A je neophodan i za zdravlje kože i sluzokože, a to je od velikog značaja za imuni sistem. Koža i sluzokoža su prva brana od "invazije" mnogobrojnoh štetnih uticaja iz spoljašnje sredine. Biljne namirnice bogate beta-karotenom su šargarepa, bundeva, alge, tamnozeleno lisnato povrće, i uopšte tamnonarandžasto voće i povrće. Kuvanjem se provitamin i vitamin A ne uništava, a pošto nisu rastvorljivi u vodi, ostaju najvećim delom u namirnicama.
Ne treba preterivati sa unošenjem ovog vitamina, jer se u većim količinama akumulira u organizmu. Ako su unešene količine velike i dug vremenski period, može doći do intoksikacije A vitaminom.
KOMPLEKS B VITAMINA
Kompleks vitamina B se sastoji od sledećih osam vitamina: tiamin ( B1 ), riboflavin ( B2 ), cijankobalamin ( B12 ), folna kiselina ( B9 ), niacin ( B3 ), piridoksin ( B6 ), biotin i pantotenska kiselina. Svi ovi vitamini pojedinačno imaju specifičnu ulogu u organizmu. Izvor B vitamina su iznutrice, integralne žitarice, meso, neaktivni kvasac, riba i jaja.
Vitamin B1
Vitamin B1 ili tiamin neophodan je u metabolizmu ugljenih hidrata. Deficit tog vitamina je redak, a danas se uglavnom javlja kod alkoholičara. Usled deficita B1 vitamina javlja se beriberi, bolest koju karakterišu anemija, slabost mišića, mišićna atrofija i grčevi mišića nogu. Najbolji izvor B1 vitamina su integrale žitarice, hleb, crveno meso, žumance i zeleno povrće.
Vitamin B2
Vitami B2 ili riboflavin takođe, ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina i, kao i vitamin B1, deluje u svojstvu koenzima u mnogim biohemijskim reakcijama. Deluje i kao antioksidans. Nedostatak tog vitamina dovodi do promena na koži, kao što su žvale i upalne promene na jeziku. Vitamina B2 ima u integralnim žitaricama, mleku, mesu, jajima, siru i mahunarkama.
Vitamin B3
Ili niacin poznat je i kao nikotinska kiselina-nikotinamid. I on ima ulogu u metabolizmu uopšte, a pomaže da koža izgleda zdravo i lepo i da nervni i digestivni sistem dobro funkcionišu. Nedostatak niacina dovodi do pojave pelagre, čiji simptomi su poznati kao " tri D " što znači dijareja, dermatitis, demencija, a to može dovesti i do smrti. Niacina ima u mesu, ribi, kvascu, mleku, jajima i mahunarkama.
Vitamin B12
Ili cijankobalamin je važan u metaboličkim procesima i u sintezi krvnih ćelija. Njegovu apsorbciju iz digestivnog trakta neophodan je jedan faktor koji luče ćelije želudačne sluzokože. Bez njega nema ni apsorbcije vitamina B12. Osim osoba koje imaju nedostatak tog faktora, u opasnosti od hipovitaminoze jesu i striktni vegetarijanci, zato što nijedna namirnica biljnog porekla ne sadrži vitamin B12. Danas postoje namirnice obogaćene cijakobalaminom, pa ni strogi vegetarijanci neće oskudevati u njemu ako u ishrani imaju obogaćene cerealije, kvasac i uzimaju dodatne količine tog vitamina.
Vitamin B9
Ili folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 ima ulogu u sintezi DNK. Takođe je značajan u sintezi hemoglobina. Nedostatak ovog vitamina odražava se u pojavi mučnine, slabom rastu i razvoju i iritacijama sluzokože usta. Nedostatku su najčešće izloženi alkoholičari, siromačni, pothranjeni i stare i bolesne osobe. Folnom kiselinom su bogati kvasac, džigerica, zeleno povrće, integralne žitarice. Prevelike doze ovog vitamina dovode do konvulzija i ometaju apsorbciju cinka.
Pantotenska kiselina (vitamin B5) i Biotin (H vitamin)
se u dovoljnim količinama mogu proizvesti u crevima, dakle veoma je retka hipovitaminoza. Uloga je slična kao i kod prethodnih vitamina, znači u prometu ugljenih hidrata, masti i belančevina. Nedostatak pantotenske kiseline nije poznat, dok se retko prisutna hipovitaminoza biotina manifestuje u vidu kožnih promena koje su okarakterisane kao dermatitis. Konzumiranje velikih količina namirnica koje imaju sastojak AVIDIN ( vezuje biotin i onemogućava njegovo iskorišćavanje ) može dovesti do biotinske hipovitaminoze. Jedna od tih namirnica je belance jajeta. Dobri izvori biotina su goveđa džigerica, žumance, pivski kvasac, kikiriki, karfiol, pečurke.
pekarski kvasac se ne daje psima jer nadima i lako može da dovede do torzije kod pasa koji su skloni tome (prim.aut)
Vitamin C
Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi, i moćan je antioksidans. Pomaže imunom sistemu, i štiti od infekcija, doprinosi bržem oporavku od bolesti i prevenciji od naknadnih bakterijskih i virusnih komplikacija. Važan je i u izgradnji kolagena, proteina koji ulazi u sastav kostiju, hrskavica, mišića i krvnih sudova. Zvanična doza vitamina je 60 mg, mada se na osnovu nekih novih studija došlo je do rezultata da se granica pomeri na 1000 mg, a za bolesne osobe još više. Naš organizam ne može da proizvodi ovaj vitamin, pa je neophodno unositi ga hranom, pre svega voćem jer 93% vitamina C upravo dobijamo iz voća. Ono što treba znati jeste, da voće uvek treba da bude sveže, jer se termičkom obradom uništava ovaj vitamin. Ako namirnica treba da se obradi, neka to bude što kraće i sa malo vode. Vitaminom C su naročito bogati: jagode, kivi, grepfrut, citrusno voće, dinja, mango, papaja, lubenuca, a od povrća špargla, brokoli, prokelj, karfiol, kiseli kupus, keleraba, paprika, peršun, paradajz.
Vitamin D
Ovaj vitamin je rastvorljiv u mastima. Sadrže ga namirnice životinjskig porekla, ali u relativno malim količinama. Jedino riblje ulje i masna riba obiluju ovim vitaminom. Glavna uloga ovog vitamina je u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Osim toga, vitamin D u saradnji sa ostalim vitaminima, mineralima i hormonima, pomaže apsorbciju kalcijuma iz digestivnog trakta i njegovu ugradnju u koštani sistem. Nekada je rahitis bio veoma često oboljenje kod dece, usled nedostataka vitamina D, ali danas, zahvaljujući namirnicama koje su obogaćene ovim vitaminom, gotovo da je bolest skoro nepoznata. U koži se pod uticajem ultra ljubičlastih zraka, iz provitamina D stvara vitamin D. Pošto je u zimskom periodu kličina UV zraka mala, i osobe koje se ne izlažu suncu, treba da nadoknade potrebu za vitaminom D kroz hranu. Vitamin D je u velikim količinama toksičan, dovodi do mučnine, povraćanja, gubitka apetita, smanjenja telesne težine, povećanje kalcijuma u krvi, što mođe dovesti do poremećaja srčanog ritma. Dnevna doza ne treba da pređe 2000 ij.
Vitamin E
Pripada grupi vitamina rastvorljivim u mastima. Postoji u osam različitih formi od kojih je alfa-tokoferol biološki najaktivniji. Vitamin E je snažan antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala. Vitamina E najviše ima u semenkama biljaka, njime su bogata i biljna ulja, zatim lešnici, badem i lisnato povrće. Dnevne potrebe su od 10 - 15 mg, a za žene 19 mg.
Vitamin K
Takođe rastvorljiv u mastima. Veoma značajan u koagulaciji krvi, pa u novim saznanjima ima uticaj na čvrstinu kostiju, tako što učestvuje u aktivaciji najmanje tri proteina koja su uključena u metabolizam kostiju. Izvor ovog vitamina je tamnozeleno lisnato povrće i biljno ulje. Dnevne potrebe su 65 mikrograma za žene a za muškarce 80 mikrograma.
Kalcijum je neophodan za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece, a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.
Kalijum je neophodan za održavanje kiselo - bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega. Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje u sprovodnom sistemu srca.
Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani. Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu putem hrane. Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.
Bakar je neophodan za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.
Cink je značajan ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina. Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15 mg cinka. Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom, fosforom i vitamonom A.
Jod je neophodan za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost, i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.
Hrom pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.
Selen se nalazi u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans, naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije, štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela, ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena, a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu, mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno, jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati maligne tumore.
Magnezijum učestvuje u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada, odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči. U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje.
preuzeto sa sajta www.dijeta.net
ps. ovo je pisano za ljude i treba voditi računa da sve namirnice koje su dobre za nas nisu uvek dobre za naše pse
Kalcijum je potreban za pravilno formiranje kostiju kao i za smirivanje nervnog systema.
Nedostatak kalcijuma dovodi do pojave rahitisa kod mladih pasa, kod odraslih dolazi do osteomacije ,koja se najcesce javlja kod skotnih kuja.Potrebe za kalcijumom kod odraslih pasa su 264 mg,a kod mladjih 528 mg na 1 kg mase psa.Glavni izvori kalcijuma su mleko (120 mg/100g),meso i koske (14.5 gr/100g),razne vrste ribe(100-250mg/100g)
Fosfor se nalazi u sastavu tkiva-kosti,misica,nerva.Igra vaznu ulogu u pretvaranju ugljenih hidrata u energiju i odrzavanju kiselo-bazne ravnoteze u krvi.Nedostatak dovodi do pojave afosforoze,zbog cega se javlja i osteodistrofija prednjih udova.Potrebe za fosforom kod odraslih pasa su 220mg,a kod mladih 440 mg na 1 kg tezine.Fosfora se u mleku nalazi 190 mg/100 g,ovsenoj kasi 350 mg/100g,mesu i koskama 7,5g/100g,ribljem brasnu 1.5 - 3,2g/100g.
Natrijum,kalijum i hlorid su nephodni za regulaciju osmotskog pritiska,sintezu hlorovodonicne kiseline u zelucu…
Nedostatak ovih vitamina - kod pasa se gubi apetit,smanjuje se lucenje zeludacnog soka,javlja se srcana aritmija,nizi krvni pritisak…Potrebe za odrasle pse su 60 mg natrijuma,220 mg kalijuma I 180 mg hlorida po 1 kg mase,a kod mladih su te potrebe 2 puta vece.Ucesce kuhinjske soli za odrasle ucestvuje sa 375 mg,a kod mladih 530 mg.Dosta kalijuma se nalazi u mesu (320-370 mg/100g),ribi (1,5-3,2gr/100g)krompiru(568mg/100g),ovsenoj kasi(362mg/100g)
Gvozdje,bakar i kobalt su od velikoj znacaja za rad crvenih krvnih zrnaca ,formiranje hemoglobina i drugih komponenti krvi.Nedostatak moze dovesti do raznih anemija. Nedostatak bakra dovodi do pigmentacija i gubitak dlake.
preuzeto sa sajta: www.prirodapasa.com
Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla, ribi, džigerici i mlečnim proizvodima, vitamin A je u obliku retinola i dehidroretinola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamin A koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, beta-karoten, gama-karoten i kripto-karoten. Najvažniji oblik provitamina A jeste beta-karoten.
Zašto je vitamin A važan?
Najočigledniji primer je vid. Nedostatak ovog vitamina izaziva smetnje sa vidom, prvo u sumrak i noću ( poznato kokošje slepilo ), a potom i po danu. Duži nedostatak ovog vitamina dovodi do trajnog gubitka vida. Vitamin A je neophodan i za zdravlje kože i sluzokože, a to je od velikog značaja za imuni sistem. Koža i sluzokoža su prva brana od "invazije" mnogobrojnoh štetnih uticaja iz spoljašnje sredine. Biljne namirnice bogate beta-karotenom su šargarepa, bundeva, alge, tamnozeleno lisnato povrće, i uopšte tamnonarandžasto voće i povrće. Kuvanjem se provitamin i vitamin A ne uništava, a pošto nisu rastvorljivi u vodi, ostaju najvećim delom u namirnicama.
Ne treba preterivati sa unošenjem ovog vitamina, jer se u većim količinama akumulira u organizmu. Ako su unešene količine velike i dug vremenski period, može doći do intoksikacije A vitaminom.
KOMPLEKS B VITAMINA
Kompleks vitamina B se sastoji od sledećih osam vitamina: tiamin ( B1 ), riboflavin ( B2 ), cijankobalamin ( B12 ), folna kiselina ( B9 ), niacin ( B3 ), piridoksin ( B6 ), biotin i pantotenska kiselina. Svi ovi vitamini pojedinačno imaju specifičnu ulogu u organizmu. Izvor B vitamina su iznutrice, integralne žitarice, meso, neaktivni kvasac, riba i jaja.
Vitamin B1
Vitamin B1 ili tiamin neophodan je u metabolizmu ugljenih hidrata. Deficit tog vitamina je redak, a danas se uglavnom javlja kod alkoholičara. Usled deficita B1 vitamina javlja se beriberi, bolest koju karakterišu anemija, slabost mišića, mišićna atrofija i grčevi mišića nogu. Najbolji izvor B1 vitamina su integrale žitarice, hleb, crveno meso, žumance i zeleno povrće.
Vitamin B2
Vitami B2 ili riboflavin takođe, ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina i, kao i vitamin B1, deluje u svojstvu koenzima u mnogim biohemijskim reakcijama. Deluje i kao antioksidans. Nedostatak tog vitamina dovodi do promena na koži, kao što su žvale i upalne promene na jeziku. Vitamina B2 ima u integralnim žitaricama, mleku, mesu, jajima, siru i mahunarkama.
Vitamin B3
Ili niacin poznat je i kao nikotinska kiselina-nikotinamid. I on ima ulogu u metabolizmu uopšte, a pomaže da koža izgleda zdravo i lepo i da nervni i digestivni sistem dobro funkcionišu. Nedostatak niacina dovodi do pojave pelagre, čiji simptomi su poznati kao " tri D " što znači dijareja, dermatitis, demencija, a to može dovesti i do smrti. Niacina ima u mesu, ribi, kvascu, mleku, jajima i mahunarkama.
Vitamin B12
Ili cijankobalamin je važan u metaboličkim procesima i u sintezi krvnih ćelija. Njegovu apsorbciju iz digestivnog trakta neophodan je jedan faktor koji luče ćelije želudačne sluzokože. Bez njega nema ni apsorbcije vitamina B12. Osim osoba koje imaju nedostatak tog faktora, u opasnosti od hipovitaminoze jesu i striktni vegetarijanci, zato što nijedna namirnica biljnog porekla ne sadrži vitamin B12. Danas postoje namirnice obogaćene cijakobalaminom, pa ni strogi vegetarijanci neće oskudevati u njemu ako u ishrani imaju obogaćene cerealije, kvasac i uzimaju dodatne količine tog vitamina.
Vitamin B9
Ili folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 ima ulogu u sintezi DNK. Takođe je značajan u sintezi hemoglobina. Nedostatak ovog vitamina odražava se u pojavi mučnine, slabom rastu i razvoju i iritacijama sluzokože usta. Nedostatku su najčešće izloženi alkoholičari, siromačni, pothranjeni i stare i bolesne osobe. Folnom kiselinom su bogati kvasac, džigerica, zeleno povrće, integralne žitarice. Prevelike doze ovog vitamina dovode do konvulzija i ometaju apsorbciju cinka.
Pantotenska kiselina (vitamin B5) i Biotin (H vitamin)
se u dovoljnim količinama mogu proizvesti u crevima, dakle veoma je retka hipovitaminoza. Uloga je slična kao i kod prethodnih vitamina, znači u prometu ugljenih hidrata, masti i belančevina. Nedostatak pantotenske kiseline nije poznat, dok se retko prisutna hipovitaminoza biotina manifestuje u vidu kožnih promena koje su okarakterisane kao dermatitis. Konzumiranje velikih količina namirnica koje imaju sastojak AVIDIN ( vezuje biotin i onemogućava njegovo iskorišćavanje ) može dovesti do biotinske hipovitaminoze. Jedna od tih namirnica je belance jajeta. Dobri izvori biotina su goveđa džigerica, žumance, pivski kvasac, kikiriki, karfiol, pečurke.
pekarski kvasac se ne daje psima jer nadima i lako može da dovede do torzije kod pasa koji su skloni tome (prim.aut)
Vitamin C
Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi, i moćan je antioksidans. Pomaže imunom sistemu, i štiti od infekcija, doprinosi bržem oporavku od bolesti i prevenciji od naknadnih bakterijskih i virusnih komplikacija. Važan je i u izgradnji kolagena, proteina koji ulazi u sastav kostiju, hrskavica, mišića i krvnih sudova. Zvanična doza vitamina je 60 mg, mada se na osnovu nekih novih studija došlo je do rezultata da se granica pomeri na 1000 mg, a za bolesne osobe još više. Naš organizam ne može da proizvodi ovaj vitamin, pa je neophodno unositi ga hranom, pre svega voćem jer 93% vitamina C upravo dobijamo iz voća. Ono što treba znati jeste, da voće uvek treba da bude sveže, jer se termičkom obradom uništava ovaj vitamin. Ako namirnica treba da se obradi, neka to bude što kraće i sa malo vode. Vitaminom C su naročito bogati: jagode, kivi, grepfrut, citrusno voće, dinja, mango, papaja, lubenuca, a od povrća špargla, brokoli, prokelj, karfiol, kiseli kupus, keleraba, paprika, peršun, paradajz.
Vitamin D
Ovaj vitamin je rastvorljiv u mastima. Sadrže ga namirnice životinjskig porekla, ali u relativno malim količinama. Jedino riblje ulje i masna riba obiluju ovim vitaminom. Glavna uloga ovog vitamina je u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Osim toga, vitamin D u saradnji sa ostalim vitaminima, mineralima i hormonima, pomaže apsorbciju kalcijuma iz digestivnog trakta i njegovu ugradnju u koštani sistem. Nekada je rahitis bio veoma često oboljenje kod dece, usled nedostataka vitamina D, ali danas, zahvaljujući namirnicama koje su obogaćene ovim vitaminom, gotovo da je bolest skoro nepoznata. U koži se pod uticajem ultra ljubičlastih zraka, iz provitamina D stvara vitamin D. Pošto je u zimskom periodu kličina UV zraka mala, i osobe koje se ne izlažu suncu, treba da nadoknade potrebu za vitaminom D kroz hranu. Vitamin D je u velikim količinama toksičan, dovodi do mučnine, povraćanja, gubitka apetita, smanjenja telesne težine, povećanje kalcijuma u krvi, što mođe dovesti do poremećaja srčanog ritma. Dnevna doza ne treba da pređe 2000 ij.
Vitamin E
Pripada grupi vitamina rastvorljivim u mastima. Postoji u osam različitih formi od kojih je alfa-tokoferol biološki najaktivniji. Vitamin E je snažan antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala. Vitamina E najviše ima u semenkama biljaka, njime su bogata i biljna ulja, zatim lešnici, badem i lisnato povrće. Dnevne potrebe su od 10 - 15 mg, a za žene 19 mg.
Vitamin K
Takođe rastvorljiv u mastima. Veoma značajan u koagulaciji krvi, pa u novim saznanjima ima uticaj na čvrstinu kostiju, tako što učestvuje u aktivaciji najmanje tri proteina koja su uključena u metabolizam kostiju. Izvor ovog vitamina je tamnozeleno lisnato povrće i biljno ulje. Dnevne potrebe su 65 mikrograma za žene a za muškarce 80 mikrograma.
Kalcijum je neophodan za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece, a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.
Kalijum je neophodan za održavanje kiselo - bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega. Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje u sprovodnom sistemu srca.
Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani. Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu putem hrane. Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.
Bakar je neophodan za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.
Cink je značajan ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina. Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15 mg cinka. Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom, fosforom i vitamonom A.
Jod je neophodan za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost, i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.
Hrom pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.
Selen se nalazi u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans, naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije, štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela, ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena, a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu, mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno, jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati maligne tumore.
Magnezijum učestvuje u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada, odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči. U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje.
preuzeto sa sajta www.dijeta.net
ps. ovo je pisano za ljude i treba voditi računa da sve namirnice koje su dobre za nas nisu uvek dobre za naše pse
Punovrednu
ishranu pasa ne mozemo postici bez sadrzaja minerala u ishrani
(kalcijum,fosfor,natrijum, kalijum,hloridi,gvozdje, bakar,itd)Oni zajedno sa
proteinima,mastima,ugljenim hidratima i vitaminima su vitalne komponente hrane.
Kalcijum je potreban za pravilno formiranje kostiju kao i za smirivanje nervnog systema.
Nedostatak kalcijuma dovodi do pojave rahitisa kod mladih pasa, kod odraslih dolazi do osteomacije ,koja se najcesce javlja kod skotnih kuja.Potrebe za kalcijumom kod odraslih pasa su 264 mg,a kod mladjih 528 mg na 1 kg mase psa.Glavni izvori kalcijuma su mleko (120 mg/100g),meso i koske (14.5 gr/100g),razne vrste ribe(100-250mg/100g)
Fosfor se nalazi u sastavu tkiva-kosti,misica,nerva.Igra vaznu ulogu u pretvaranju ugljenih hidrata u energiju i odrzavanju kiselo-bazne ravnoteze u krvi.Nedostatak dovodi do pojave afosforoze,zbog cega se javlja i osteodistrofija prednjih udova.Potrebe za fosforom kod odraslih pasa su 220mg,a kod mladih 440 mg na 1 kg tezine.Fosfora se u mleku nalazi 190 mg/100 g,ovsenoj kasi 350 mg/100g,mesu i koskama 7,5g/100g,ribljem brasnu 1.5 - 3,2g/100g.
Natrijum,kalijum i hlorid su nephodni za regulaciju osmotskog pritiska,sintezu hlorovodonicne kiseline u zelucu…
Nedostatak ovih vitamina - kod pasa se gubi apetit,smanjuje se lucenje zeludacnog soka,javlja se srcana aritmija,nizi krvni pritisak…Potrebe za odrasle pse su 60 mg natrijuma,220 mg kalijuma I 180 mg hlorida po 1 kg mase,a kod mladih su te potrebe 2 puta vece.Ucesce kuhinjske soli za odrasle ucestvuje sa 375 mg,a kod mladih 530 mg.Dosta kalijuma se nalazi u mesu (320-370 mg/100g),ribi (1,5-3,2gr/100g)krompiru(568mg/100g),ovsenoj kasi(362mg/100g)
Gvozdje,bakar i kobalt su od velikoj znacaja za rad crvenih krvnih zrnaca ,formiranje hemoglobina i drugih komponenti krvi.Nedostatak moze dovesti do raznih anemija. Nedostatak bakra dovodi do pigmentacija i gubitak dlake.
preuzeto sa sajta: www.prirodapasa.com
Нема коментара:
Постави коментар