Meso

Meso je najbitnija namirnica u prirodnoj ishrani pasa. Prirodna ishrana bez mesa nije prirodna ishrana. Pas kao direktan potomak vuka i kao mesojed najbolje vari i absorbuje meso. Meso zauzima posebno mesto u ishrani pasa jer kroz njega pas unosi enzime koji su od vitalnog znacaja za rast i razvoj psa, za svaku funkciju koju obavlja organizam, za regeneraciju tkiva, za pospesivanje procesa varenja i absorbcije itd. Ovo su samo neki od pozitivnih uticaja mesa na psa, a ima ih jako mnogo. Zato je meso najbitniji deo pseceg obroka i zato je protein iz mesa(zivotinjskog porekla) za psa najiskoristljiviji i od najveceg znacaja. 

Novi vlasnici u vecini slucajeva nisu imali prilike da se susretnu sa nekim delovima zivotinja kojima se pas hrani i koji za psa imaju slicnu, istu ili cak i vecu vrednost od onih delova zivotanja kojima se hrani covek i na koje smo navikli. Ova tema je zamisljena kao vodic kroz one vrste i delove zivotinja koje se koriste u prirodnoj ishrani, pa cemo u njoj tekstualno i slikovno predstaviti sve ono sto pas bez problema moze da unosi. Dokazacemo vam da "hraniti psa mesom" ne znaci odvajati 500din dnevno za 1kg juneceg vrata, ili kupovati pilece filete kako bi zasitili psa. Mnoge od namirnica koje su osnova ovog nacina ishrane(sto meso misica, sto organa, sto iznutrica) je moguce nabaviti po znatno nizoj ceni od onih delova zivotinja koje se u mesara nazivaju "meso I kategorije". Upravo ti jeftiniji delovi zivotinja su za psa bas ta prva kategorija. 

U ishrani pasa je moguce korsiti maltene meso svake zivotinje. Ono sto je specificno je da je svinjetinu zbog virusa laznog besnila obavezno kuvati. Pored toga piletina, junetina, teletina, konjetina, curetina, jagnjetina, ovcetina, zecetina, srnetina itd. sve su to vrste mesa koje pas konzumira bez problema.  Uglavnom ih je u potpunosti bezbedno davati sirove, uz napomenu da je najbezbednije kupovati provereno meso koje je proslo pregled i namenjeno je za ljudsku ishranu. 

Iznutrice su meso unutrasnjih delova zivotinja koje su u ishrani pasa veoma zastupljene. Nemali broj ljudi na samo spominjanje iznutrica pokazuje izraz odbijanja i osecaj gadjenja. Medjutim, iznutrice su po svojoj nutritivnoj vrednosti u mnogim slucajevima daleko ispred spoljnih misica i mesa koje je poznato kao najkvalitetnije(but, vrat, rebra...). Pored toga iznutrice su daleko jeftinije od drugih delova zivotinja. Generalno bogate vitaminima i mineralima u iznutrice spadaju: srce, jetra, jezik, bubreg, grkljan, pluca, slezina, zeludac itd.

Sve iznutrice su inače bogate vitaminom D, on je izuzetno važan (izmedju ostalog što je i hormon) kao regulator mnogih funkcija u organizmu, pored njega i svi ostali liposolubilni vitamini (rastvorljivi u mastima - značenje) A (najbogatija jetra, a njegov prekursor beta-karoten se nalazi u biljkama), K i E, koji moraju hranom DA se unose jer ih organizam NE stvara sem vit K Koga stvara jetra. Zatim esencijalne masne kiseline koje takođe moraju hranom DA se unose jer ih organizam NE stvara (sve što ima taj nazovimo prefiks esencijalno znači DA ga organizam NE proizvodi i DA je jedini put snabdevanja preko hrane), među njima arahidonska, omega 3. 

Jetra je takođe bogata i folnom kiselinom (to je vitamin B grupe) i ostalim vit B, naročito B12 (poboljšava mentalnu sposobnost, sprečava ili pomaže u lečenju depresije, sprečava pojavu anemije, štiti nerve...), zatim gvožđe (koji je važan za stvaranje hemoglobina tj njegov je najvažniji sastojak jer transportuje kiseonik- dakle važan za crvena krvna zrnca a samim tim sprečava pojavu anemije, u razvoju mozga i za njegovu pravilnu funkciju, reguliše telesnu temperaturu, mišićnu aktivnost i metabolizam kateholamina - hormona nadbubrežne žlezde ). 

Srce - bogato u koenzimu Q10 (važan za normalno funkcionisanje ćelija, za pravilan rad srca), selen, fosfor, zink, i esencijalne amino kiseline, kolagena i elastična vlakna... 

Jezik opet dobar izvor proteina. 

Bubrezi (bogati vitaminima naročito B12, minerali selen (izuzetno važan u uklanjanju slobodnih radikala(to su sporedni proizvodi kiseonika koji uništavaju ćelije) iz organizma)), bakar, cink, gvožđe.  

Pluća - bogat izvor vitamina C, proteina, OD minerala najviše ima Na, P, i K, manje selen, magnezijum, kalcijum i gvožđe.... 

Grkljani su odlican izvor Ca i glukozamina. 

Želudac - koji se kod preživara deli na četriri odeljka a jedan od njih je burag. Burag ima nešto malo manje proteina, 14-15%. Ali ako se uzme u obzir njegova metabolička vrednost tu nema konkurenciju.