U magazinu Industrija hrane za kućne ljubimce objavljen je tekst na naslovnoj strani pod naslovom Biološki podobna sirova hrana. U pitanjima koja slede bilo je nekoliko stranica posvećeno izjavavama ljudi koji ovako hrane pse.
Da li je industrija pseće hrane zabrinuta o ovom prelazu na
zdraviju ishranu.. sumnjamo da jeste jer do sada samo, 05% hrane za kućne
ljubimce na tržištu je hranjenje sirovom hranom, jedva konkurentan procenat na
više milijardi dolara. Ono što industrija pseće hrane vidi je još jedna
mogućnost da zarade na onome što su mnogi ljubimci , vlasnici i uzgajivača
otkrili .. zdrav način ishrane za njihove ljubimce. Oni su se već formirali
'sirovu dijetu' unutar industrije s namerom da se preuzme tržište i možda
ostave bez posla neke od malih preduzetnika koji pokreću porodične poslove
proizvodnje ove hrane.
Biološki podobna sirova ishrana je način kako su se psi
hranili hiljadama godina. Zašto bi mi mislili da je granulirana,
veštačka hrana zdravija? Neki će pokušati da to opravdaju da se
pas udaljio od vuka, ali...
Zvanična naučna promena da se pas više ne zove Canis
familiaris već Canis lupus familiaris ili ti pripitomljeni vuk, objavljena je
1993.g. od strane Smitsonian instituta u saradnji sa Američkim društvom za
istraživanje sisara u publikaciji Sisari sveta. (Mammal Species of the
World: a Taxonomic and Geographical reference, edited by D.E .Wilson and D.E.A
Reeder. Published by the Smithsonian Institute in association with the American
Society of Mammalogists). Dakle sada se tvrdi da su pas i vuk ISTA VRSTA, a
da je razlika u podvrsti. Dakle imaju i istu DNK genetsku strukturu. Imajući
ovo u vidu logično je da pas treba da jede slično što i vuk. Prosečno životinje
iz porodice vuka i pasa vare sirovu hranu 4 sata, a ako je hrana neprilagodjena
ili posebno priladođena za lečenje, varenje može trajati i do 24h.
Psima nedostaje enzim amalaze koji je enzim potreban da se
svari kompleks ugljenohidrata. Samo jedan pogled je dovoljan da vidimo da
komercijalna suva hrana za pse sadrži žitarice i punioce, dakle jeftine kalorije
koje teško da su idealne za ishranu naših prijatelja pasa. Zapravo sada se
mnogi poznavaoci ishrane-nutricionisti slažu da žitarice zapravo ne smeju biti
najveći ili veliki deo ishrane pasa! Tako tvrdnje proizvođača da je to
neophodno - ne stoje.
U knjizi fakulteta veterinarske medicine U.C.Davis
piše: "Šećeri i skrob su najčešće svarljivi ugljenohidrati.
Njihovo varenje stvara glukozu koja se koristi za stvaranje energije i za
spajanje masnoća sa rastvorljivim aminokiselinama. Pošto su skrobovi jeftiniji
od proteina i masti koriste ih kao jeftiniju zamenu u komercijalnim hranama za
pse."
U prirodi psi jedu životinje biljojede pa i sadržaj u
stomaku sa izmetom biljojeda, od kojih bi obezbedili najveći deo zahteva za
travom, povrćem i biljem. Setite se da psi u vukovi jedu u čoporima, na najjači
jedu meso, dok mladuncima i starima ostaju kosti. Setimo se da su mladima i
starima kosti dragocene jer sadrže kalcijum, koji baš ovom starosnom dobu
treba. Naravno kosti moraju biti sirove, a ne kuvane. Sirova hrana je puna
enzima, koji se kuvanjem uništavaju. Koliko su zapravo enzimi bitni. Pa samo toliko
da život bez njih nije moguć. Postoje dve vrste enzima – za varenje i
metabolički.
Psi koji jedu granuliranu granuliranu imaju otečen pankreas,
a otrovi se nakupljaju u organizmu. Dakle enzimi za varenje menjaju
hemijsku strukturu hrane tako da ona može ući u ćelije. Lipaza je enzim za
varenje masnoće, amilaza pomaže promeni ugljenohidrata (žitarica) u jednostavne
šećere, Proteaza pretvara belančevine u aminokiseline i Laktaza radi sa mlečnim
proizvodima.
Stotine metaboličkih enzima pruža pomoć u pretvaranju hrane
u nove mišiće, meso, kosti, živce i žlezde. Radeći sa jetrom oni pomažu u
čuvanju viška hrane za buduće energetske potrebe i izgradnju.
Enzimi takođe pomažu bubrege, pluća, jetru, kožu i debelo
crevo u svojoj eliminaciji otrova. Gušterača je najveća fabrika posvećena
proizvodnji probavnog enzima. Prebacivanje metaboličkih enzima u enzime za
varenje napreže jetru, ali i sve druge organe koji treba to da potpomognu!
Istraživanja pokazuju da miševi hranjeni hranom bez enzima (veštačkom
hranom) imaju dva i po puta uvećanu jetru u odnosu na one hranjene
sirovom hranom. U eksperimentu miševi hranjeni kuvanom hranom su imali tri puta
uvećanu jetru u odnosu na one hranjene sirovom hranom.
Štenci su rođeni bez enzima za varenje njihove hrane. Tokom
prvih nekoliko nedelja primaju sve njihove hranjivr tvari kroz mleko keruše.
Majka priroda je dizajnirala jedinstven proces u odvikavanju od sise, pa će
tako keruša povraćati polusvarenu hranu, koju štenci jedu.
Predvarenje je zaista zanimljiv fenomen!
Eskimski psi mnogo bolje podnose meso koje je ostavljeno
nesečeno i neočišćeno(čitav leš) da se razlaže, od onoga koje je bakterijski
polusvareno (primer sirovo meso ostavljeno da odstoji u frižideru).
Koliko je sirovo meso stoke i sirovo živinsko meso
zdravstveno sigurno za pse?
Šta je sa salmonelom, ešerihijom koli i drugim bakterijama?
Jeste li ikada videli vašeg psa da zakopava kosti, da se valja po crkotini? Psi
nisu samo lovci, već i strvinari, dakle u prirodi jedu uginule životinje. Mogu
da podnesu bakterije bez ikakvih problema i to one koje bi ubile čoveka. Zdravi
psi izloženi malim dozama bakterija postaju imuni na njih, a treba da znate da
nisu svi sojevi bakterija primer salmonele, ešerihije koli i kampilobaktera
izazivači bolesti. “Čuo sam da je pas uginuo od streptokone infekcije.” Da, ali
to je mutant streptokoke, a treba da znamo da smo mi i psi rodjenjem uvek
izloženi svuda streptokokama i nije nam ništa. Naravno bakterije se nalaze i u
suvoj hrani.
Iako mislite da je pas zdrav, a hrani se suvom granuliranom
hranom, on svakako nije u dobrom zdravstvenom stanju. Potreban je oprez u
izlaganju bolesne životinje bakterijama za varenje. Potrebno je skuvanu hranu,
postepeno, svakim obrokom kuvati sve manje i davati je sve siroviju. Na kraju
veoma malo kuvanu hranu pomešajte sa živim mesom i bakterije će se rašiti ali
razblažene, tj manje koncentrovane svuda. Ako ste baš paranoični potopite meso
u sok semena grejpfruta pomešanog sa vodom i on će ubiti površinske bakterije.
Počnite da dajete i sirove kosti, ali samo pileći vrat i leđa. Zaključeno je da
je rizik mnogo manji od dobrobiti koja nastaje.
Rezultati istraživanja
Istraživanja koja je sproveo Canine Health Concern u 1996.g
sa timom veterinara dali su sledeće rezultate:
Posle hranjenja sirovom hranom u periodu od 6 šest meseci,
oboljevanje se smanjilo za 85%. Stručan podatak (naučno to se rangira sa alfa
0.5% i P<.0014 sa 99.5% verovatnoće) 85 vlasnika je učestvovalo u
istraživanju, a 74 je promenilo ishranu u sirovu, a 13% je već tako hranilo
svoje pse.
Prijavili su sledeće promene: živahnije ponašanje, bolje
desni i zube, bolju dlaku i kožu, prestanak češanja, prestanak problema sa
varenjem i povraćanjem, nestanak zadaha, čistije uši i manju podložnost buvama.
88% učesnika je hranilo pse sirovim pilećim krilcima, sirovom jagnjetinom,
svinjskim i goveđim kostima, sirovim škembićima(želudac) sirovim i kuvanim
povrćem. Osim pilećih vratova i leđa i krila, koji sadrže B kompleks vitamina,
visoko kvalitetne proteine i omega 6 esencijalne aminokiseline, potrebno je
davati jetru, bubrege, mozak i srce, sve sirovo naravno. Povrće je
nezamenljivo, sameljite ga, dobro je ono u krtolama (repa, cvekla) i borovnica,
kupina i šipak, proklijale žitarice, kikiriki. Treba dodavati i beli luk
Napomena: Crni luk je toksičan za pse. Grožđe nije
dobro za pse. Ne sme se davati živo belance.
Нема коментара:
Постави коментар