Orah

Orah je veoma cenjen na našim prostorima, koristi se često u ishrani, ali mnogi ga gaje i obožavaju zbog visoke cene, jer se prodajom može dobro zaraditi. Pored ovoga orah je veoma hranjiva namirnica.

Omega – 3 masne kiseline imaju protivupalna svojstva i pružaju zaštitu kardiovaskularnog sistema, snižavanjem krvnog pritiska. Konzumiranjem 30 – 50g oraha dnevno, obezbeđuje se dnevna propisana doza omega – 3 masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti. Iako se orasi smatraju masnim voćem ove kiseline sprečavaju oksidaciju „lošeg“ holesterola.

Orasi su bogati proteinima, dijetalnim vlaknima i vitaminima. Dominiraju vitaminigrupe B: B1, B2, B3, B5 i B6, ali prisutni su i vitamini PP, E i A. Minerali koji su prisutni u ovom hrskavom voću su: kalijum, kalcijum, natrijum, gvožđe, fosfor i magnezijum

Pastrnjak

Pastrnjak je hranjiva biljka nalik peršinu koja se koristi u prehrani kao povrće i kao začin. Lako se uzgaja i ne zahtijeva mnogo brige, a često se u prirodi nalazi i samonikli pastrnjak.

Svi dijelovi biljke, beličasti korien, nazubljeni listići i sitni žuti cvetovi, imaju specifičan slatkasti i osvježavajuć miris i okus.

Pastrnjak je biljka bogata eteričnim uljima, kalijem, manganom, magnezijem, fosforom, cinkom i gvozdjem, zatim B, C, E i K vitaminima te vlaknima i proteinima, a sadrži vrlo malo kalorija.

Dobrobiti pastrnjaka u prehrani:

• poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema – kao i svako voće i povrće bogato kalijem i pastrnjak lagano proširuje krvne žile te snižava krvni pritisak i opterećenje srca, a takođe i snižava razine homocisteina u krvi, aminokiseline čija se aktivnost povezuje s brojnim opasnim srčanim bolestima,

• bogat je topivim vlaknima – osim što snižavaju nivo kolesterola u krvi i time deluju preventivno protiv dijabetesa, prehrambena vlakna poboljšavaju rad probave olakšavajući hrani put kroz digestivni trakt te tako smanjuju rizik od nastanka gastrointestinalnih bolesti,

• jača imunološki sustav – brojni antioksidansi kojima pastrnjak obiluje pomažu telu u obrani protiv štetnih tvari te bakterijskih i virusnih infekcija, a vitamini C i E neutraliziraju slobodne radikale koji mogu uzrokovati kronične bolesti,

• pastrnjak sadrži i impresivnu količinu B9 vitamina, odnosno folata, čija se djelatnost povezuje uz optimaliziranje metaboličkih procesa.

x

:

Crveno meso: teletina, junetina, govedina

By NaDijeti.com | 10.12.2014.

1 Comment

Meso je osnovni izvor animalnih proteina, pored mleka i jaja, a njegovom odgovarajućom termičkom obradom dobićete nutritivno vredan obrok. Ovo se posebno odnosi na kvalitetnija crvena mesa poput teletine, junetine i govedine. U suštini, sve navedeno je meso iste vrste, meso goveda, dobijeno u različitom stadijumu razvoja životinje. Teletina je najmlađa govedina, od teladi starosti do godinu dana, junetina je govedina od godinu dana do 14 meseci, a sve preko toga je govedina.

Razlikovati ih možete prvenstveno po boji: teletina je najsvetlija od njih, junetina je svetlo crvene boje (loj je beo), a govedina je tamno crvena (loj je bledožut). 

Meso goveda ima prosečnu energetsku vrednost od oko 240 kcal / 100 g u zavisnosti od kategorije. Tako recimo juneći but ima 179, rozbratna 290, masna govedina 410. Najveći procenat je voda, a potom slede oko 20% belančevina i masti.

Meso goveda je odličan je izvor selena, cinka, fosfora, a dobar je izvor gvožđa. Pored toga, meso sadrži i kalcijum i magnezijum i kompleks B vitamina od kojih je najznačajniji B12 koji da se gotovo i ne može nadoknaditi hranom biljnog porekla. Vitamin B12 uz B6 je najbitniji za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Goveda hranjena na ispaši imaju povoljniji odnos omega 6 i omega 3 masnih kiselina (1:1) u odnosu na ishranu silažom ili senom (20:1). Takođe sadrže i više vitamina E i provitamina A, koji su dobri za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, vida i kože.