Šta psi ne bi trebalo da jedu

Čarli Čaplin

Neke vrste hrane, koje su pogodne za ljude, pa čak i druge životinje, mogu predstavljati rizik za psa zbog njegovog metabolizma koji se u mnogo čemu razlikuje od našeg. Neke namirnice izazivaju manje digestivne probleme, dok druge mogu da prouzrokuju ozbiljna oboljenja, pa čak i smrt.

U nastavku teksta sledi kraći spisak namirnica koje ne treba koristiti u ishrani pasa. Ova lista naravno, nije kompletna, jer bi nabrajanje svega što vas ljubimac ne sme da jede, iziskivalo mnogo, mnogo više prostora.

Hrana za bebe - može da sadrži crni luk u prahu koji je jako toksican za pse. Ako se daje u većim količinama treba imati na umu da hrana za bebe nema dovoljne količine minerala i vitamina koji su potrebni psu.

Kosti ribe i živine - mogu da dovedu do opstrukcije ili povrede digestivnog sistem.

Hrana za mace - generalno sadrži veće količine proteina i masti).

Čokolada, čaj, kafa i drugi proizvodi sa kofeinom - sadrže kofein, teobromin ili teofilin, koji mogu da budu jako toksični i pogađaju srce i nervni sistem.

Grozđe i suvo grozđe - sadrže nepoznat toksin koji može da osteti bubrege.

Hmelj - nepoznat sastojak izaziva ubrzano disanje, ubrzan rad srca, povećanu temperaturu grčeve i smrt.

Dodaci humanoj ishrani koji sadrže gvožđe - mogu da ometaju rad digestivnog sistema i da budu toksični za druge organe kao što su jetra i bubrezi.

Velike količine džigerice - mogu da izazovu hipervitaminozu vitamina A, sto pogađa mišiće i kosti.

Mleko i neki mlečni proizvodi - neki odrasli psi nemaju dovoljne kolicine enzima laktaze, koja obara vrednosti laktoze u mleku. Zbog toga dolazi do dijareje.

Crni i beli luk - sirov, kuvan ili u prahu, sadrzi sulfokside i disulfide koji mogu da oštete krvne celije i izazovu anemiju. Beli luk je ipak, manje toksican od crnog.

Paradajz i krompir - sadrže oksilate koji mogu da utiču na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema.

Sirova jaja - belance sadrži enzim avidin koji umanjuje absorpciju biotina (vitamin B). Ovo može dovesti do problema sa kožom i dlakom. Takođe, u sirovim jajima se često nalazi i salmonela.

Sirova riba - može da dovede do deficita tiamina (vitamin B) što prouzrokuje gubitak apetita, grčeve, u nekim slučajevima, kod manjih rasa i smrt.

So - ukoliko se daje u većim količinama može dovesti do neravnoteže elektrolita u organizmu.

Hrana bogata šećerom - dovodi do gojaznosti, problema sa zubima, dijabetesa i svih problema koje dijabetes sa sobom nosi.

Ostaci sa stola - nisu nutritivno izbalansirani i ne bi trebalo da cine vise od 10% ishrane psa.

Kvasac za testa - može da izazove veoma bolne gasove u digestivnom sistemu. U nekim slučajevima izaziva ozbiljne probleme u stomaku i crevima.

Tekst preuzet sa peteducation.com. Prevela i prilagodila Nana

Čitanje deklaracija na industrijskim hranama

Vlasnici kućnih ljubimaca imaju pravo da znaju čime hrane svoje pse. Deklaracija hrane za kućne ljubimce sadrži bogatstvo informacija, ako znate kako da je čitate. Nemojte sebe dovesti u zabludu  mnogim marketinškim trikovima i primamljivim tvrdnjama, jedno je slika na džaku kada je nešto sasvim drugo u njemu. Ovde smo da razjasnimo pojmove koje svakodnevno čitamo na komercijalnim hranama bilo da je u pitanju suva hrana-dehidrat ili vlazna-konzerve, kako bi bili u mogućnosti da odaberemo ono najbolje za svoje četvoronožne prijatelje.

Pakovanje i naziv proizvoda: Kod većine kupaca ovo je ključni faktor pri izboru hrane. Mnoštvo veselih boja, simpatičan pas, razno voće i povrće, kao i slike  pilećih bataka, šnicli i ostalog možemo ugledati na pakovanju hrane. Tu su i nazivi poput ''sa piletinom, ''sa govedinom''  ''sa mesom divljači'' ''sa jagnjetinom'' itd., koji nas istog trenutka asociraju na meso, ali mogu biti i sve sem mesa, klanični otpad neupotrebljiv u ishrani ljudi, često i uginule životinje. Takođe postavlja se pitanje količine tih sastojaka koji trebaju našim ljubicima da obezbede visokovredne proteine animalnog porekla, i od proizvođača do proizvođača po realnoj zastupljenosti u hrani veoma variraju.

Analitički sastav:Analitički sastav predstavlja prvu informaciju o hranljivoj vrednosti hrane i kvantitativnoj zastupljenosti pojedinih hranljivih materija, podrazumeva informaciju o procentualnoj zastupljenosti proteina, masti, vlakana i pepela. Neki proizvodjači navode i količine vitamina, minerala, aminokiselina...

Proteini: Često ćete biti u prilici da na pakovanju hrane pročitate termin sirovi proteini. Sirovi proteini predstavljaju zbir nesvraljivih i svarljivih proteina. Kao što sama reč kaže, svarljivi proteini su oni proteini koje pas može da svari i potencijalno iskoristi kao strukturni materijal neophodan za razvoj i funkciju organizma. Zato je važno, obratiti pažnju šta je u hrani izvor proteina, da li je  to meso, ili su to sporedni proizvodi klanične industrije, ili su pak proteini poreklom iz biljaka. U skladu sa tim potrebno je poznavati i pojam biološke vrednosti proteina koji predstavlja funkcionalnu vrednost proteina za održavanje života i rasta. U praktičnom smislu o biološkoj vrednosti proteina govori podatak o broju grama telesnog proteina koji se sintetiše iz 100g svarljivih proteina.

Proteini jaja imaju najveću biološku vrednost (94%) ,zatim proteini poreklom od životinja(60 do 80%), posebno mišično tkivo, pa proteini iz biljaka. I pored ovih podataka, biološka vrednost proteina je veća ukokoliko odnos i količina aminokiselina više odgovaraju telesnim proteinima. 

Nasuprot proteinima visoke biološke vrednosti, u komercijalnim hranama lošijeg kvaliteta, gde su izvor proteina sporedni proizvodi klanica, npr. brašno od perja koje je bogato proteinima male biološke vrednosti, takođe je i čest alergen.

Masti: Predstavljaju veoma bogat izvor energije i nosioci su drugih esencijalnih materija kao što su vitamini rastvorljivi u mastima(vit. A,D,E i K) i esencijalne masne kiseline.

Pepeo: Sirovi pepeo predstavlja ostatak nakon sagorevanja hrane čime se uklanjaju organske materije i voda. Taj ostatak, odnosno sirovi pepeo zapravo predstavlja sadržaj mineralnih materija u hrani.

Sirova vlakna(Sirova celuloza): Pod pojmom sirova celuloza se pored celuloze podrazumevaju i druge nesvarljive materije. Prevelik sadrzaj sirove celuloze smanjuje svarljivost drugih hranljivih materija ali u optimalnoj kolicini pomaže varenje obezbeđujući mehanički pritisak na  zid creva i time normalnu peristaltiku.

Vlaga: Sirova vlaga predstavlja pokazatelj suve materije u hrani koje su zapravo hranljive materije i energija. U skaldu sa tim hranu za pse možemo podeliti na suvu hranu-dehidrat sa niskim sadržajem vlage (10%) i vlažnu hranu-obično su to konzerve sa visokim sadržajem vlage (oko 80%).

Sirovinski sastav: Kao što sama reč kaže to je skup sirovina od koje je napravljena hrana, tj. koje su sve sirovine upotrebljene u formulaciji određene hrane. Sirovinski sastav nam delimično pruža uvid u kvalitet sirovina koje su korišćene kao i njihovu zastupljenost u hrani. Univerzalno pravilo je da su one poređane po zastupljenosti u hrani, sa tim što je prva sirovina na spisku najzastupljenija. Pojedini proizvođači naglašavaju procentualnu zastupljenost pojedinih sirovina. 

Takođe zarad opšteg razumevanja sastava potrebno je definisati pojedine pojmove kao sto su animal by product, meat meal, meat....

Animal by-product predstavlja sporedne proizvode klanične industrije, odnosno sve one delove životinje koji su iz nekog razloga nepodobni ili/i neupotrebljivi za ljudsku ishranu.  Pod animal by product moze da se uvrste i proizvodi kafilerija(kafilerijsko kostano, mesno-kostano, mesno brasno).

Meat meal, u pitanju je nešto kvalitetniji sastojak mesno brašno napravljeno od zivotinjskog tkiva, s tim sto udeo mesa(mišićnog tkiva) nije, a kao sastojak komercijalnih hrana navodno ne uključuje klanični otpad poput perja, rogova, papaka, iznutrica.....
Meat, sastojak koji podrazumeva meso koje je sveže ušlo u proizvodnju, i kao takvo sadrži veliki procenat vlage. Na sastavu hrane moze biti navedeno kao prvi, najzastupljeniji sastojak, ali tokom proizvodnje dehidrata, nije vise najzastupljeniji sastojak.  Uglavnom proizvođači naglase procentualni udeo kao svežeg(neobrađenog) mesa. Precizirano je od koje je životinje meso.

Dehidrated meat, najkvalitetniji sastojak, radi se o dehidriranom mesu, precizirano koje životinje. Najkvalitetniji izvor proteina u hrani za pse.

Ostali sastojci komercijalnih hrana mogu biti razne žitarice i sporedni proizvodi mlinske industrije, voće, povrće, ulje i mast(poželjno je da bude definisano koje npr. suncokretovo, živinska mast...) itd....

preuzeto sa sajta: www.prirodapasa.com

autor: Shnaulove

Šta se nalazi u psećoj hrani

Pileće masnoće, probrano goveđe meso, sveže žitarice i svi ostali hranljivi sastojci koji su ikad bili potrebni vašem psu ili mački. To je slika koju proizvođači hrane za kućne ljubimce plasiraju kroz medije i reklame.

To je ono što za 11 milijardi dolara godišnje misle da dobijaju kupci ove hrane, a što naravno industrija hrane za kućne ljubimce zdušno podržava.

Ovaj izveštaj istražuje razlike između toga šta potrošači misle da kupuju i onoga što stvarno dobijaju. Fokusiran je na opšte podatke koji se nalaze na deklaraciji proizvoda koji se masovno prodaju po supermarketima i diskontima, ali već tu ima mnogo respektabilnih imena koja ne poštuju ono što piše.

Ono što najveći broj potrošača ne zna, je to da je industrija hrane za kućne ljubimce izdanak velikih proizvođača hrane za ljudsku upotrebu i poljoprivredne industrije. Ona obezbeđuje tržište za klanične otpatke, žitarice za koje se smatra da nisu za ljudsku upotrebu i slične otpatke koji se mogu pretvoriti u profit (tu podrazumevamo creva, vime, grkljane i verovatno obolele i kancerozne delove zaklanih životinja.

Ima na stotine različitih vrsta hrane dostupnih u ovoj zemlji. I dok su mnoge od ovih hrana slične, ne koriste svi proizvođači sirovine lošeg kvaliteta ili potencijalno opasne sirovine.

Sastojci

Mada cena hrane nije uvek merilo da li je hrana dobra ili nije, često je indikator kvaliteta.

Nemoguće je da kompanija čija je hrana brend ima pakovanje od 40-lb(oko 18 kg) koje košta 9,95 dolara, a da u sebi ima kvalitetne proteine i žitarice. Nabavna cena kvalitetnih sastojaka je mnogo veća od prodajne cene takve gotove hrane.

Proteini koji se koriste za ovu hranu stižu iz različitih izvora. Posle klanja goveda, svinja, pilića, jagnjadi ili nekih drugih životinja, suvi, nekvalitetni delovi mišića se odstranjuju sa trupova koji su za ljudsku ishranu. Otprilike, oko 50% zaklane životinje se ne koristi u ljudskoj ishrani. Sve što ostane kad se odvoji trup, kosti, krv, creva, pluća, ligamenti, tetive, i sve ostalo što ne ide u hranu za ljude se koristi za hranu za kućne ljubimce, stočnu hranu ili druge proizvode. Ti ostaci su poznati kao sporedni proizvodi klanične industrije, mesno i koštano brašno ili nešto slično označeno na deklaracijama na džakovima hrane za pse i mačke.

Pet Food institute – Poslovno udruženje proizvođača hrane za pse i mačke dozvolilo je upotrebu sporednih proizvoda u hrani za kućne ljubimce i kao izvor dodatne zarade za prerađivače i farmere: Rast ove industrije nije obezbedio samo kvalitetniju ishranu za pse i mačke, već je našao i novo, dodatno tržište za sve koji se bave proizvodnjom ljudske hrane, kako bi svoje sporedne proizvode mogli da iskoriste , a ne da ih bace.

Mnogi od ovih ostataka predstavljaju sumnjiv izvor hranljivih sastojaka za naše životinje. Hranljiva vrednost sporednih proizvoda pri preradi mesa i piletine, brašna, zavisi od partije do partije. James Morris and Quinton Rogers, profesori sa odeljenja za molekularnu bionauku sa univerziteta u Kaliforniji i Dejvis veterinarske škole izjavili su sledeće:

Meso i pileće meso, sporedni proizvodi, mesno i koštano brašno su stalni sastojci hrane. To brašno kao i sporedni proizvodi su nastali putem ekstrakcije i termičke obrade putem koje je i njihova hranljiva vrednost drastično smanjena, uklonjena je najveća količina vode i uništene su bakterije.

Šta takva hrana može da znači za vašu životinju? Pojedini veterinari tvrde da ishrana klaničnim otpacima povećava rizik od dobijanja kancera ili drugih degenerativnih bolesti. Metode prerade u proizvodnji hrane za kućne ljubimce kao što su topljenje, ekstrudiranje i pečenje ne garantuju uništavanje hormona upotrebljenih u tovu životinja ili mlečnoj proizvodnji, ili hemikalija poput anibiotika ili barbiturata korišćenih za eutanaziju životinja.

Životinjska i pileća masnoća. Čim otvorite novu kesu hrane za pse,možete osetiti jedinstven, „pikantan“ miris – a šta je izvor toga? Najčešće pretopljene životinjske masti, masnoće iz restorana, ili druga ulja koja su užegla ili više nisu za ljudsku upotrebu.

U sastav masti u hrani u, više od 15 proteklih godina, masnoće iz restorana predstavljaju glavnu komponentu. Često čuvane u buradima od 200 litara napolju, izložene ekstremnim promenama u temperaturi, bez razmišljanja o budućoj upotrebi. Kompanije koje prerađuju ovakve masti, mešaju različite vrste masti, među koj,ima i ovakve, trošene i užegle, stabilizuju ih moćnim antioksidansima, da bi sprečili dalje kvarenje i na kraju, prodaju tako izmiksane proizvode proizvođačima pseće hrane ili drugim krajnjim korisnicima.

Ovakve masti se direktno ubacuju na ekstrudirane pelete da bi se postojeći, ukusan ili bezukusan proizvod, napravio drugačijim i prijatnijim. Ove masti takođe predstavljaju i vezivni element koji se dodaje radi poboljšanja ukusa, kao i svarljivosti. Ljudi koji proučavaju pseću hranu su otkrili da životinje vole ukus ovako ubrizganih masti. Proizvođači hrane su majstori da poture psima i mačkama ono što inače ne bi ni pogledali, kao hranu koju jedu sa uživanjem.

Žitarice, soja, kukuruz, ljuske kikirikija i druge biljne masnoće. Količina žitarica koja se upotrebljava u hrani za kućne ljubimce porasla je u poslednjoj dekadi. U odnosu na prve komercijalne hrane, danas žitarice zauzimaju proporcionalno mnogo više prostora u recepturama. Pristupačnost hranljivih materija iz ovih hraniva zavisi od svarljivosti svake žitarice posebno. Količina i vrsta ugljenih hidrata koji se nalaze u hrani određuje i iznos hranljive vrednosti koju životinja stvarno dobija. I psi i mačke skoro potpuno absorbuju ugljene hidrate iz nekih žitarica kao što je beli pirinač. Više od 20% hranljive vrednosti drugih žitarica izbegne apsorbciju. Svarljivost pšenice, pasulja i ovsa je slaba. Sadržaj krompira i kukuruza je daleko manje pristupačan nego kod pirinča. Neke supstance, poput ljuske kikirikija se koriste radi obezbeđivanja vlakana, i nemaju neku hranljivu vrednost.

Dva od tri najčešće korišćena sastojka pseće i mačje hrane, naročito suve, su neke forme proizvoda žitarica. Pedigre Performance Food za pse koristi kukuruz, sporedne proizvode pri klanju pilića i kukuruzno glutensko brašno kao prva tri hraniva. Pošto su mačke pravi mesojedi, postavlja se pitanje zašto se za osnov njihovog obroka koriste žitarice. Odgovor je prost : kukuruz je mnogo jeftiniji izvor energije od mesa.

Godine 1995. Natures Recipe je povukla iz prodaje hiljade tona pseće hrane jer su se potrošači žalili da im psi povraćaju i gube apetit. Izgubili su oko 20 miliona dolara. Problem je bio u gljivici koja je proizvela mikotoksin kriv za povraćanje a koja je prethodno kontaminirala pšenicu. Tokom 1999. god. drugi mikotoksin je naterao Doane Pet Care da proizvode jedne od svojih fabrika povuče sa tržišta, uključujući Ol Roy (Wal-Marts brand) i 53 druge poznate hrane. Ovog puta otrovano je i uginulo 25 pasa.

Iako prouzrokuje kod mnogo pasa povraćanje, gubitak apetita, proliv, ovaj toksin (vomitoksin) je jedan od blažih. Mnogo opasniji od njega, kao u gore navedenom slučaju mogu da izazovu gubitak težine, oštećenje jetre, hromost, pa i smrt. Prethodni incident sa Natures Recipe naterao je the Food and Drug Administration (FDA) da interveniše. Zaključak je bio da mikotoksin koji je nađen nije mnogo opasan za ljude jer zrno koje je koriščeno za pravljenje hrane nije visokog kvaliteta., pa ga i nema u ljudskoj ishrani. Soja je još jedna od čestih namirnica koja se koristi kao izvor proteina i energije u hrani za kućne ljubimce. Osim toga, daje i volumen hrani, pa je i to jedan od razloga zašto je proizvođači hrane koriste, jer psi brže osete sitost . Iako kod nekih pasa izaziva stvaranje gasova, drugi psi je podnose bez problema. U vegetarijanskim recepturama pseće hrane se koristi kao glavni izvor proteina.

Dodaci i konzervansi. Mnoge hemikalije se dodaju u proizvodnji hrane za kućne ljubimce kako bi joj poboljšale ukus, održivost, karakteristike i izgled.
Dodaci hrani nemaju nikakvu hranljivu vrednost. Oni su tu kao emulgatori da spreče izdvajanje vode i masti, antioksidansi da onemoguće užeglost masti, kao i pojačivači ukusa i boje da bi bili prijatniji i vlasniku i samom psu.

Samo popravljanje hrane različitim dodacima datira unazad hiljadama godina, kada su se koristili začini , prirodni konzervansi i izazivači zrenja. U svakom slučaju, broj aditiva je za poslednjih 40 godina u velikom porastu.

Sve komercijalne hrane moraju biti konzervisane da bi mogle da ostanu sveže i atraktivne za konzumente. Hrana u konzervama je već prošla zaštitne procese i u njoj ima manje konzervanasa nego u suvoj hrani. Neki od ovih preparata se ubacuju još u sirovu supstancu pre dolaska kod prerađivača,a ostali se dodaju pri preradi. Pošto proizvođači moraju da obezbede dug život suvoj hrani za vreme otpremanja i dugog stajanja u magacinima, masti korišćene za hranu moraju biti zaštićene ili sintetičkim ili prirodnim sredstvima. Veštački prezervativi poput butylated hydroxyanisole (BHA, E320),butylated hydroxytoluene (BHT, E321), propyl gallate( E310), propylene glycol (takođe korišćen i za automobile kao manje toksična verzija antifriza) i ethoxyquin (E324). Za ove antioksidanse nema mnogo informacija o njihovoj otrovnosti, sigurnosti, interakciji ili o hroničnom, dugotrajnom delovanju ukoliko životinja koristi tu hranu svaki dan.

Potencijalni kancerogeni prepaarati kao BHA, BHT i etoksikvin su dozvoljeni u vrlo malim količinama. Upotreba ovih prepaarata u hrani za pse nije ozbiljnije proučavana, pa bi dugoročna upotreba mogla da bude i štetna. Zbog osporljivih podataka iz originalnog rada o sigurnosti ovog preparata , etoksikvinov proizvođač Monsanto, je tražio nove, mnogo ozbiljnije studije. Iako Monsanto nije našao značajnu toksičnost tokom proučavanja, u julu 1997. FDA centar za veterinarsku medicinu je tražio od proizvođača da dragovoljno smanji količinu ovog antioksidansa na polovinu, tj. 75 ppm (delova na milion). I kada je neka hrana pod sumnjom i veterinari misle da je etoksikvin glavni uzrok bolesti,kad se javljaju problemi sa kožom, ili neplodnost pasa, treba tražiti drugo rešenje. Etoksikvin se dokazao u ishrani ljudi u stabilizaciji začina, kao u biberu ili čiliju u količini od 100 ppm, ali nije lako trošiti tolike količine bibera ili čilija kao što pas konzumira svakodnevne količine hrane. Inače, kod mačaka nikada nije testiran.

Neki proizvođači su odgovorili na potrebe potrošača i sada koriste „prirodne“ konzervanse kao što su vit. C, vit. E, kao i ulje ruzmarina, karanfilić i drugi da bi zaštitili masti u svojim proizvodima. Drugi sastojci mogu biti pojedinačno zaštićeni. Najčešće riblje brašno i neki vitaminsko mineralni preparati sadrže hemijske konzervanse. To znači da vaš ljubimac u jednom obroku konzumira više vrsta konzervanasa. 

Proces proizvodnje

Kako nastaje pseća hrana

Iako provere hrane nisu neophodne da bi se na deklaraciji napisalo „kompletna i izbalansirana hrana“ mnogi proizvođači rade studije prijemčivosti hrane, kada rade neki novi proizvod. Jedna grupa pasa jede novu hranu, dok kontrolna grupa jede već poznatu marku. Ukupna količina pojedene hrane je mera kvaliteta novog ukusa. Veći proizvođači sa jačom reputacijom imaju čitave grupe pasa i mačaka koji služe za to da ocene i ukus i kvalitet hrane ili koriste laboratorije koje imaju svoje životinje.

Većina proizvođača koristi za spravljanje suve hrane mašine zvane ekspanderi ili ekstruderi

Prvo se sirovine mešaju ili ručno ili kompjuterski uz praćenje recepture koju su razvili stručnjaci za ishranu. Ovakva mešavina se uvodi u ekstruder gde se tretira vrelom parom. Mešavina se sjedinjuje pod dejstvom vrele pare, pritiskom i propušta se kroz kalupe koji joj daju krajnji izgled uz povećanje volumena kao kokice. Kada se osuši, obično se prska masnoćama, digestivima i drugim dodacima koji joj poboljšavaju ukus i miris. Iako ovaj proces ubija bakterije, finalni proizvod se može ponovo kontaminirati u narednim procesima sušenja, obogaćivanja mastima i pakovanju. Neke hrane se umesto ekstrudiranja peku na visokim temperaturama. Ovakva hrana je tvrda, hrskava i ukusna bez dodataka masti ili pojačivača ukusa. Životinjama možemo davati i do 25% manje ovakve hrane u odnosu na ekstrudiranu, ali mereno zapreminski, a ne po težini.
Sastojci su slični za vlažnu, suvu i polusuvu hranu, iako odnosi proteina, masti i celuloze mogu biti različiti. Prosečna hrana za mačke sadrži navodno oko 45-50 % mesa ili sporednih produkata u živinkoj industriji.Glavna razlika između tipova hrane je u sadržaju vode. Nemoguće je direktno uporediti deklaracije različitih vrsta hrane bez računanja preko suve materije. Vlažna ili hrana u konzervama se sprema tako što se osnovni sastojci prvo mešaju sa aditivima. Ako su komadići neophodni ,specijalni ekstruder ih formira. Onda se mešavina kuva i konzervira. Hermetički zatvorene konzerve se nakon toga stavljaju u posude nalik ekspresnom loncu i tu se sterilišu. Neki proizvođači kuvaju direktno u konzervama.

Šta se dešava sa hranljivim materijama?

Dr. Randi L. Visong je veterinar i proizvodi svoju liniju hrane za pse. Dugogodišnji kritičar industrijske proizvodnje hrane za kućne ljubimce, kaže : U procesu proizvodnje hranljiva vrednost hrane se jednostavno zanemaruje. Grejanje, kuvanje, topljenje, zamrzavanje, dehidriranje, konzerviranje, ekstrudiranje, peletiranje, pečenje, itd. toliko obezvredi tu hranu da je to nezamislivo. Mada,kuvanje povećava hranljivu vrednost zrna žitarica. Zato, da bi povećali hranljivu vrednost ove hrane , proizvođači moraju posle ovih procesa gde se gubi dobar deo vitmina i minerala, da ih nadoknade dodavanjem.

Kontaminiranje hrane

Industrijski obrađena hrana i i mesno brašno , kao i sporedni proizvodi klanične industrije su često kontaminirani različitim vrstama bakterija,jer nisu uvek izvor životinje zaklane u klanicama. Životinje koje su uginule od bolesti, od povreda ili prirodnom smrću su takođe izvor mesnog brašna. Uginule životinje mogu danima da leže pre nego što se obrade. I onda su trupovi zaraženi mikroorganizmima kao što su Salmonela ili Esherihija koli. Procenjuje se da ova druga kontaminira više od 50% mesnog brašna. Iako kuvanje hrane može da ubija bakterije, ono ne eliminiše njihove toksine, koji mogu da izazovu mučnine, pa i oboljenja. Proizvđači hrane ne proveravaju postojanje ovih toksina u hrani.

Mikotoksini – Dolaze kao proizvodi gljivica i kvasaca. Loši uslovi poljoprivredne proizvodnje, i nepravilno sušenje i skladištenje omogućavaju gljivicama da rastu. Najlakše se kontaminiraju zrno pšenice i kukuruza, brašno od zrna pamuka, riblje i brašno kikirikija.

100% Mit – Problemi prouzrokovani neadekvatnom ishranom
Ideja da se jednom vrstom hrane obezbede sve hranljive materije za pse i mačke za čitav život je mit.

Zrno žitarice je primarni sastojak većine komercijalnih hrana. Mnogi ljudi se odlučuje za jednu vrstu hrane i njom hrane svog ljubimca duži vremenski period. Ugljeni hidrati koje psi i mačke konzumiraju u ovakvim hranama su sličnog porekla. Danas, hrana koju jedu naši ljubimci je daleko od one koju su jeli njihovi preci. Problemi uzrokovani suvom hranom se svakog dana viđaju u veterinarskim ordinacijama. Hronični problemi sa varenjem, kao hronično povraćanje, proliv, zapaljenje creva su najčešći problemi koji se tretiraju. Česti razlozi za ovakva stanja su alergija ili netolerancija na pojedine sastojke suve hrane. Nove recepture sa „limitiranim antigenima“ ili „nepoznatim proteinima“ su izvor milionske zarade. Inače ove formule su razvijene kao odgovor na povećanje netolerancije na već postojeće hrane. Najnoviji zaokret je stvarno „hipoalergičan“ jer su proteini hrane veštački skraćeni, tako da novi molekuli nisu dovoljno veliki da ih organizam prepozna kao antigene i odbrambeno, tj. alergeno reaguje na njih. Hrana koju nalazimo u prodaji je često kontaminirana bakterijama koje mogu, ali i ne moraju da prouzrokuju probleme. Neprikladno skladištenje i nepravilno korišćenje mogu da iniciraju povećano razmnožavanje ovih bakterija. Na primer, ukoliko nakvasimo suvu hranu mlekom ili vodom i ostavimo je na sobnoj temperaturi, isprovociraćemo ih da se umnože. Čak, ovakvo obaveštenje možete naći na poleđini pakovanja nekih suvih hrana za mačiće i štence.

Recepture gotovih hrana i način upotrebe kako proizvođač preporučuje mogu biti uzrok drugih digestivnih problema. Hranjenje jednim obrokom dnevno može izazvati iritaciju jednjaka hlorovodoničnom kiselinom iz želuca. Zato je bolje opredeliti se za dva manja obroka u toku dana.

Urinarni trakt je takođe direktno izložen delovanju hrane. Kod pasa može da se formira kamenje u mokraćnoj bešici.

Dosadašnje konzumiranje suve hrane pokazuje da od njih mogu nastati razna bolesna stanja. Česta fatalna srčana bolest kod mačaka i nekih pasa je posledica nedostatka amino kiseline taurin , kao i slepoća. Razlog je taj što se učešće životinjskih proteina u hrani smanjuje, a povećava se učešće ugljenih hidrata (šećera). Zato se sada taurin dodaje u hranu, ali ne kod svih proizvođača.
Brz rast pojedinih rasa može da poveća i oštećenja kostiju i zglobova. Mnogo kalorija i kalcijuma u nekim hranama obezbeđuje veoma brz rast. Sada se proizvode i specijalne hrane za štenad velikih rasa.

Mnogi problemi vezani za hranu nastaju sa sve većom popularnošću hrane za pse baziranoj na žitaricama. Zbog njene nekompletnosti danas se dodaju neki od sastojaka, ali ni za njih se ne zna da li se non stop nalaze u hrani ili ne. Dalje, javljaju se reakcije na aditive, na bakterijsku kontaminaciju, gljivice ili druge proizvođače toksina. Kod nekih hrana ustanovljeno je kako negativno deluju , kod drugih nije. Uglavnom, problem je u osnovi u lošem kvalitetu žitarica koje se koriste i neophodnoj preradi mesnog brašna koja nakon toga ne mogu da pruže ono što bi ste vi želeli za svog kućnog ljubimca.

preuzeto sa sajta www.kdkula.org
Izvor: Animal Protection Institute

Vitamini i minerali

Vitamin A

Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla, ribi, džigerici i mlečnim proizvodima, vitamin A je u obliku retinola i dehidroretinola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamin A koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, beta-karoten, gama-karoten i kripto-karoten. Najvažniji oblik provitamina A jeste beta-karoten.

Zašto je vitamin A važan?

Najočigledniji primer je vid. Nedostatak ovog vitamina izaziva smetnje sa vidom, prvo u sumrak i noću ( poznato kokošje slepilo ), a potom i po danu. Duži nedostatak ovog vitamina dovodi do trajnog gubitka vida. Vitamin A je neophodan i za zdravlje kože i sluzokože, a to je od velikog značaja za imuni sistem. Koža i sluzokoža su prva brana od "invazije" mnogobrojnoh štetnih uticaja iz spoljašnje sredine. Biljne namirnice bogate beta-karotenom su šargarepa, bundeva, alge, tamnozeleno lisnato povrće, i uopšte tamnonarandžasto voće i povrće. Kuvanjem se provitamin i vitamin A ne uništava, a pošto nisu rastvorljivi u vodi, ostaju najvećim delom u namirnicama.

Ne treba preterivati sa unošenjem ovog vitamina, jer se u većim količinama akumulira u organizmu. Ako su unešene količine velike i dug vremenski period, može doći do intoksikacije A vitaminom.

KOMPLEKS B VITAMINA

Kompleks vitamina B se sastoji od sledećih osam vitamina: tiamin ( B1 ), riboflavin ( B2 ), cijankobalamin ( B12 ), folna kiselina ( B9 ), niacin ( B3 ), piridoksin ( B6 ), biotin i pantotenska kiselina. Svi ovi vitamini pojedinačno imaju specifičnu ulogu u organizmu. Izvor B vitamina su iznutrice, integralne žitarice, meso, neaktivni kvasac, riba i jaja.

Vitamin B1

Vitamin B1 ili tiamin neophodan je u metabolizmu ugljenih hidrata. Deficit tog vitamina je redak, a danas se uglavnom javlja kod alkoholičara. Usled deficita B1 vitamina javlja se beriberi, bolest koju karakterišu anemija, slabost mišića, mišićna atrofija i grčevi mišića nogu. Najbolji izvor B1 vitamina su integrale žitarice, hleb, crveno meso, žumance i zeleno povrće.

Vitamin B2

Vitami B2 ili riboflavin takođe, ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i belančevina i, kao i vitamin B1, deluje u svojstvu koenzima u mnogim biohemijskim reakcijama. Deluje i kao antioksidans. Nedostatak tog vitamina dovodi do promena na koži, kao što su žvale i upalne promene na jeziku. Vitamina B2 ima u integralnim žitaricama, mleku, mesu, jajima, siru i mahunarkama.

Vitamin B3

Ili niacin poznat je i kao nikotinska kiselina-nikotinamid. I on ima ulogu u metabolizmu uopšte, a pomaže da koža izgleda zdravo i lepo i da nervni i digestivni sistem dobro funkcionišu. Nedostatak niacina dovodi do pojave pelagre, čiji simptomi su poznati kao " tri D " što znači dijareja, dermatitis, demencija, a to može dovesti i do smrti. Niacina ima u mesu, ribi, kvascu, mleku, jajima i mahunarkama.

Vitamin B12

Ili cijankobalamin je važan u metaboličkim procesima i u sintezi krvnih ćelija. Njegovu apsorbciju iz digestivnog trakta neophodan je jedan faktor koji luče ćelije želudačne sluzokože. Bez njega nema ni apsorbcije vitamina B12. Osim osoba koje imaju nedostatak tog faktora, u opasnosti od hipovitaminoze jesu i striktni vegetarijanci, zato što nijedna namirnica biljnog porekla ne sadrži vitamin B12. Danas postoje namirnice obogaćene cijakobalaminom, pa ni strogi vegetarijanci neće oskudevati u njemu ako u ishrani imaju obogaćene cerealije, kvasac i uzimaju dodatne količine tog vitamina.

Vitamin B9

Ili folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 ima ulogu u sintezi DNK. Takođe je značajan u sintezi hemoglobina. Nedostatak ovog vitamina odražava se u pojavi mučnine, slabom rastu i razvoju i iritacijama sluzokože usta. Nedostatku su najčešće izloženi alkoholičari, siromačni, pothranjeni i stare i bolesne osobe. Folnom kiselinom su bogati kvasac, džigerica, zeleno povrće, integralne žitarice. Prevelike doze ovog vitamina dovode do konvulzija i ometaju apsorbciju cinka.

Pantotenska kiselina (vitamin B5) i Biotin (H vitamin)

se u dovoljnim količinama mogu proizvesti u crevima, dakle veoma je retka hipovitaminoza. Uloga je slična kao i kod prethodnih vitamina, znači u prometu ugljenih hidrata, masti i belančevina. Nedostatak pantotenske kiseline nije poznat, dok se retko prisutna hipovitaminoza biotina manifestuje u vidu kožnih promena koje su okarakterisane kao dermatitis. Konzumiranje velikih količina namirnica koje imaju sastojak AVIDIN ( vezuje biotin i onemogućava njegovo iskorišćavanje ) može dovesti do biotinske hipovitaminoze. Jedna od tih namirnica je belance jajeta. Dobri izvori biotina su goveđa džigerica, žumance, pivski kvasac, kikiriki, karfiol, pečurke.

pekarski kvasac se ne daje psima jer nadima i lako može da dovede do torzije kod pasa koji su skloni tome (prim.aut)

Vitamin C

Ovaj vitamin je rastvorljiv u vodi, i moćan je antioksidans. Pomaže imunom sistemu, i štiti od infekcija, doprinosi bržem oporavku od bolesti i prevenciji od naknadnih bakterijskih i virusnih komplikacija. Važan je i u izgradnji kolagena, proteina koji ulazi u sastav kostiju, hrskavica, mišića i krvnih sudova. Zvanična doza vitamina je 60 mg, mada se na osnovu nekih novih studija došlo je do rezultata da se granica pomeri na 1000 mg, a za bolesne osobe još više. Naš organizam ne može da proizvodi ovaj vitamin, pa je neophodno unositi ga hranom, pre svega voćem jer 93% vitamina C upravo dobijamo iz voća. Ono što treba znati jeste, da voće uvek treba da bude sveže, jer se termičkom obradom uništava ovaj vitamin. Ako namirnica treba da se obradi, neka to bude što kraće i sa malo vode. Vitaminom C su naročito bogati: jagode, kivi, grepfrut, citrusno voće, dinja, mango, papaja, lubenuca, a od povrća špargla, brokoli, prokelj, karfiol, kiseli kupus, keleraba, paprika, peršun, paradajz.

Vitamin D

Ovaj vitamin je rastvorljiv u mastima. Sadrže ga namirnice životinjskig porekla, ali u relativno malim količinama. Jedino riblje ulje i masna riba obiluju ovim vitaminom. Glavna uloga ovog vitamina je u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Osim toga, vitamin D u saradnji sa ostalim vitaminima, mineralima i hormonima, pomaže apsorbciju kalcijuma iz digestivnog trakta i njegovu ugradnju u koštani sistem. Nekada je rahitis bio veoma često oboljenje kod dece, usled nedostataka vitamina D, ali danas, zahvaljujući namirnicama koje su obogaćene ovim vitaminom, gotovo da je bolest skoro nepoznata. U koži se pod uticajem ultra ljubičlastih zraka, iz provitamina D stvara vitamin D. Pošto je u zimskom periodu kličina UV zraka mala, i osobe koje se ne izlažu suncu, treba da nadoknade potrebu za vitaminom D kroz hranu. Vitamin D je u velikim količinama toksičan, dovodi do mučnine, povraćanja, gubitka apetita, smanjenja telesne težine, povećanje kalcijuma u krvi, što mođe dovesti do poremećaja srčanog ritma. Dnevna doza ne treba da pređe 2000 ij.

Vitamin E

Pripada grupi vitamina rastvorljivim u mastima. Postoji u osam različitih formi od kojih je alfa-tokoferol biološki najaktivniji. Vitamin E je snažan antioksidans koji štiti organizam od slobodnih radikala. Vitamina E najviše ima u semenkama biljaka, njime su bogata i biljna ulja, zatim lešnici, badem i lisnato povrće. Dnevne potrebe su od 10 - 15 mg, a za žene 19 mg.

Vitamin K

Takođe rastvorljiv u mastima. Veoma značajan u koagulaciji krvi, pa u novim saznanjima ima uticaj na čvrstinu kostiju, tako što učestvuje u aktivaciji najmanje tri proteina koja su uključena u metabolizam kostiju. Izvor ovog vitamina je tamnozeleno lisnato povrće i biljno ulje. Dnevne potrebe su 65 mikrograma za žene a za muškarce 80 mikrograma.

Kalcijum je neophodan za pravilan razvoj kostiju, daje im čvrstinu i ulazi u sastav zuba i kostiju, međutim utiče i na zgrušavanje krvi. Nedostatak kalcijuma izaziva zaostajanje u rastu i rahitis kod dece, a kod odraslih razređuje kosti i dovodi do osteosporoze. Najbogatiji izvor kalcijuma jesu mleko i mlečni proizvodi, a dnevne potrebe za kalcijumom iznose od 350 mg za decu, do 700 mg za odrasle.

Kalijum je neophodan za održavanje kiselo - bazne ravnoteže u organizmu. Dnevne potrebe za kalijumom iznose 590 mg, ali mogu biti i veće čak i do 3500 mg. Najviše kalijuma ima u povrću, krompiru, soku od paradajza, pečurkama, voću, kafi i čokoladi. Nedostatak kalijuma izaziva hipertenziju, srčanu aritmiju, mišićnu slabost, mentalnu konfuziju, smanjenu pokretljivost creva i njihovo uvrtanje. Višak kalijuma izlučuje se preko zdravih bubrega. Ukoliko se višak kalijuma ne izluči može da izazove smetnje u sprovodnom sistemu srca.

Gvožđe ulazi u sastav hemoglobina, mioglobulina i respiratornih enzima. Iskoristljivost gvožđa iz hrane zavisi od prisustva vitamina C, piridoksina i hlorovodonične kiseline želudačnog soka. Svi oni pomažu da se gvožđe iz hrane maksimalno iskoristi. Apsorpciju gvožđa otežava velika količina fosfora i fitinskih kiselina u hrani. Od unete količine gvožđa, organizam apsorbuje samo 10% . Apsorbovano gvožđe organizam koristi za sintezu hemoglobina, a jedan deo se deponuje u jetri i slezini. Gvožđe povećava otpornost prema bolestima, sprečava zamor, leči sprečava anemiju i daje koži dobar izgled. Najbolje je da se potrebne količine gvožđa unesu putem hrane. Muškarcima je dnevno potreban 1 mg, a sa hranom mogu da unesu još 10. Ženama su dovoljna 2 mg, a kroz hranu treba da unesu od 10 do 20. Deca od 9 godina kroz hranu treba da unesu od 5 do 10 mg, a tinejdžeri od 9 do 18. Najveće potrebe za gvožđem imaju trudnice i mlade majke. Njihove dnevne potrebe iznose 9 mg a iz hrane još 90 mg. Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam vitamina B kompleksa. Da bi se gvožđe pravilno apsorbovalo potrebni su bakar, kobalt, mangan i vitamin C.

Bakar je neophodan za pravilnu sintezu hemoglobina. Smatra se da bakar ima ulogu katalizatora u procesu vezivanja gvožđa za hemoglobin i značajnu ulogu u stvaranju eritrocita. Osim toga, bakar ulazi u sastav fermenata koji su neophodni za ćelijsko disanje, pomaže da organizam bolje iskoristi amino-kiselinu tirozin koja deluje na pigmentirajući faktor kože i kose. Za odbrambenu moć organizma bakar je od velikog značaja jer pomaže iskorišćavanje vitamina C. Deficit bakra je redak, a ukoliko se ipak javi dolazi do anemije i tumora. Dnevne potrebe iznose od 0,6 do 2 mg, a neki stručnjaci preporučuju i 7 mg dnevno.

Cink je značajan ologoelement jer učestvuje u radu enzimskih reakcija. Ulazi u sastav insulina i važan je za metabolizam šećera i belančevina. Najnovija istraživanja ukazuju i na njegovu važnu ulogu u funkcionisanju mozga i lečenju šizofrenije. Dokazano je i da je potreban za sinetzu DNK, a ima i veliku ulogu u razvoju organa za perpodukciju. Preterano znojenje može da izazove gubitak i do 3 mg cinka. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrasla osoba dnevno u organizam unese do 15 mg cinka. Velika količina cinka se gubi preradom hrane, a u nekim namirnicama ga uopšte i nema jer je zemljište siromašno cinkom. Zato treba obratiti pažnju na dovoljan unos cinka i pripremanje hrane. Cink povećava broj odbrambenih T ćelija i njihovu efikasnost, pomaže u lečenju neplodnosti, mentalnih poremećaja, i čira na želucu, ubrzava zarastanje rana, pomaže rast i bistrinu uma. Ako se cink uzima kao dodatak povećavaju se potrebe za vitaminom A , a inače najbolje deluje sa kalcijumom, fosforom i vitamonom A.

Jod je neophodan za funkcionisanje štitaste žlezde. Dve trećine joda se i nalaze u tiroidnoj žlezdi. Pošto tiroidna žlezda ima ulogu u skoro svim metaboličkim procesima, posledice nedovoljnog uzimanja joda mogu biti usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije. Jod je značajan zato što sagoreva višak masti, pomaže pravilan rast, podstiče mentalnu aktivnost, i doprinosi zdravlju kože, kose i zuba. Najviše joda ima u algama, crnom luku, u svim plodovima mora i povrću koje je odgajeno na zemljištu bogatom jodom. Zbog nedovoljnog unošenja joda dolazi do gušavosti i hipertiroidizma.

Hrom pojačava delovanje insulina, a time i ulazak glikoze u ćeliju. Dnevne potrebe iznose 35 mg na kilogram telesne težine. Hrom se nalazi u pivskom kvascu, semenkama, grašku, pasulju i orahu. Koristi se i u tabletama. U trovalentnom obliku hrom nije škodljiv ili je to minimalno, dok je šestovalentni hrom izuzetno štetan i izaziva propadanje jetre i bubrega. Ako je neophodno da svojoj ishrani dodate hrom u tabletama, vodite računa da da kupujete samo one preparate kojima na kutiji piše da je hrom organski vezan u trovalentnom obliku. Iskustva pokazuju da upotreba hroma u organskom kompleksu sprečava pojavu dijabetesa tipa 2. Preparati hroma preporučuje se starijim i gojaznom osobama, ljudima sa pretkliničkim znacima dijabetesa, a koristan je i kod poremećaja glikoregulacije u trudnoći.

Selen se nalazi u svim ćelijama i tkivima čoveka. Ima važnu ulogu u sintezi mnogih enzima značajnih za rast i plodnost. Deluje kao antioksidans, naročito sa vitaminom E i poboljšava imunosistem. Selen ima bitnu ulogu u neutralisanju izvesne količine kancerogene materije, štiti od nekih vrsta raka, ima antikancerogeno dejstvo i imunostimulativno dejstvo, pomaže održavanje maladalačke elastičnosti tela, ublazava negativne simptome menopauze i pomaže u lečenju i sprečavanju peruti. Muškarci bi trebalo da uzimaju 75 µg selena, a žene 60. Ako u organizmu ima manje od 12 µg selena, to pogoduje nastanku dijabetesa, padu imuniteta, poremećaju u radu tiroidne žlezde, i povećanju masnoća u krvi. Selena najviše ima u mesu, mastima i povrću, a naročito u belom luku, koji je među našim namirnicama najbogatiji selenom. Selen treba uzimati oprezno, jer je raspon između toksične vrednosti mali. Količina veća od 75 µg ima toksične efekte, a preterana količina može izazvati maligne tumore.

Magnezijum učestvuje u metabolizmu i neophodan je za mnoge biohemijske procese u organizmu, kao što su metabolizam kalcijuma, vitamina C, fosfora, natrijuma i kalijuma. Važan je za dobro funkcionisanje mišića, nervnog sitema i sagorevanju šećera. Poznat je i kao antistresni mineral i zato je bitan u ishrani za poboljšanje odbrambene sposobnosti. Magnezijum takođe doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže u prevenciji srčanih napada, odrzava zube zdravima, olakšava probavni sistem, sprečava taloženje kalcijuma i stvaranje kamenca u bubrezima i žuči. U kombinaciji sa kalcijumom deluje kao prirodno sredstvo za umirenje.

preuzeto sa sajta www.dijeta.net

ps. ovo je pisano za ljude i treba voditi računa da sve namirnice koje su dobre za nas nisu uvek dobre za naše pse

Punovrednu ishranu pasa ne mozemo postici bez sadrzaja minerala u ishrani (kalcijum,fosfor,natrijum, kalijum,hloridi,gvozdje, bakar,itd)Oni zajedno sa proteinima,mastima,ugljenim hidratima i vitaminima su vitalne komponente hrane.

Kalcijum je potreban za pravilno formiranje kostiju kao i za smirivanje nervnog systema.
Nedostatak kalcijuma dovodi do pojave rahitisa kod mladih pasa, kod odraslih dolazi do osteomacije ,koja se najcesce javlja kod skotnih kuja.Potrebe za kalcijumom kod odraslih pasa su 264 mg,a kod mladjih 528 mg na 1 kg mase psa.Glavni izvori  kalcijuma su mleko (120 mg/100g),meso i koske (14.5 gr/100g),razne vrste ribe(100-250mg/100g)

Fosfor se nalazi u sastavu tkiva-kosti,misica,nerva.Igra vaznu ulogu u pretvaranju ugljenih hidrata u energiju i odrzavanju kiselo-bazne ravnoteze u krvi.Nedostatak dovodi do pojave afosforoze,zbog cega se javlja i osteodistrofija prednjih udova.Potrebe za fosforom kod odraslih pasa su 220mg,a kod mladih 440 mg na 1 kg tezine.Fosfora se u mleku nalazi 190 mg/100 g,ovsenoj kasi 350 mg/100g,mesu i koskama 7,5g/100g,ribljem brasnu 1.5 - 3,2g/100g.

Natrijum,kalijum i hlorid su nephodni za regulaciju osmotskog pritiska,sintezu hlorovodonicne kiseline u zelucu…

Nedostatak ovih vitamina -  kod pasa se gubi apetit,smanjuje se lucenje zeludacnog soka,javlja se srcana aritmija,nizi krvni pritisak…Potrebe za odrasle pse su 60 mg natrijuma,220 mg kalijuma I 180 mg hlorida po 1 kg mase,a kod mladih su te potrebe 2 puta vece.Ucesce kuhinjske soli za odrasle ucestvuje sa 375 mg,a kod mladih 530 mg.Dosta kalijuma se nalazi u mesu (320-370 mg/100g),ribi (1,5-3,2gr/100g)krompiru(568mg/100g),ovsenoj kasi(362mg/100g)

Gvozdje,bakar i kobalt su od velikoj znacaja za rad crvenih krvnih zrnaca ,formiranje hemoglobina i drugih komponenti krvi.Nedostatak moze dovesti do raznih anemija. Nedostatak bakra dovodi do pigmentacija i gubitak dlake.

preuzeto sa sajta: www.prirodapasa.com

Dime začin

Seme suncokreta: Bogato je kalijumom, kalcijumom, gvođem, magnezijumom, cinkom, vitaminima B1, B3, E i beta karotinom. Izvor je polinezasićenih omega 6 masnih kiselina koje organizam ne može da sintetise pa se moraju unositi putem hrane. Fitosteroli koje suncokretovo seme sadrži pomažu sniženju holesterola u krvi, što ga čini izuzetno zdravom namirnicom.

Seme lana: Seme lana je najveći izvor lignina i nezasićenih masnih kiselina (omega-3, omega-6 i omega-9). Pored toga, sadrži i magnezijum, gvođe, kalijum, vitamin E i mnoge druge korisne materije. U 100g semenki ima 492 kalorije. Zbog jakog anti-kancerogenog dejstva, štiti od moždanog udara, srčanih oboljenja, snižava trigliceride, holesterol i visok pritisak. Dobar je laksativ i ubrzava metabolizam. Pomaže i kod artritisa. Seme lana pruža osecaj sitosti zbog visokog procenta dijetalnih vlakana. Ako se koristi redovno, laneno seme jača srčani mišić i pomaže bubrezim u izlučivanju tečnosti.

Seme bundeve: Semenke bundeve su odličan izvor belančevina a bogate su i mnogim vitaminima i mineralima. Sadrže visok procenat belancevina. Šaka semenki od bundeve zadovoljava pola dnevnih potreba prosečne osobe za aminokiselinama; one su odličan izvor mnogih vitamina i minerala, naročito cinka i gvozđa. Bundevine semenke su u biljnom svetu, uz laneno seme, najbolji izvori esencijalne masne kiseline omega 3. kiselina, vitamina i minerala.

Seme susama: Susam sadrži dve supstance: sesamin i sesamolin, koje spadaju u dijetalna vlakna. U 100g semenki ima 596 kalorija. Bogate su magnezijumom, fosforom, cinkom, gvozđem, selenom, vitaminom E i kalcijumom. Susam je bogat proteinima, a u njegovom sastavu se nalazi i lignin koji utiče na snižavanje holesterola. Idealan je za jačanje nervnog i imunološkog sistema.

Kokosovo brašno: Kokosovo ulje deluje protiv bakterija koje izazivaju kvarenje zuba, saopstili su naučnici na konferenciji Društva za opstu mikrobiologiju, na Vorvik univerzitetu u Engleskoj. A izgleda da kokosovo ulje deluje široko protiv mnogih patogena, što ga cini važnim, prirodnim oruđem za borbu protiv infekcija.

Cimet: Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaze varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojake: biljna vlakna, vosak, gvozđe, kalcijum, mangan, metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp),  minerali, tanini...

Da bi ih pas u potpunosti iskoristio, dovoljno je da u mlinu za kafu ili blenderu sameljete ovu mešavinu. Nikakva hemija, samo delići prirode skupljeni pažljivo u dobitnu kombinaciju koja blagotvorno deluje na kožu i dlaku. Nema starosnog ograničenja, „Dime začin“ mogu da koriste i štenci cim počnu da jedu, prah je pa ga mogu koristiti i stari psi. Skotne kuje, kuje u laktaciji, radni psi,.... nikakvog ograničenja nema, jedino treba voditi računa da se držite preporucenih kolicina, da ne preterujete. Jedna kafena kašičica je dovoljna dnevna doza za psa.

Razmera:

Lan 100g

Susam 100g

Suncokret 100g

Cimet 50g

Kokos 50g

Seme bundeve 100g

Korisne namirnice

Ovo je lista nekih namirnica za koje je veoma korisno da se nađu u ishrani psa. Svaka od njih ima pozitivna dejstva, a neke se mogu smatrati i lekovitim, te pomoći pri nekim manjim zdravstvenim problemima.

Nikada ne smemo zaboraviti da meso NIJE dovoljno psu!

Mesni obroci - Protein je građevinski blok života. Koristite različite vrste mesa (piletina, govedina, riba...) za balansiran i kompletan unos aminokiselina. Piletina i riba su izvor najprobavljivijih proteina. Jagnjetina je lagana za probavu, a riblje meso sadrži visoki nivo omega 3 masnih kiselina koji doprinose bogatoj i zdravoj dlaci.

Pileca masnoca - Odličan dugotrajni izvor energije koji psi lako vare.

Suncokretovo ulje - Bogato omega 6 masnom kiselinom koja pomaže održanju zdrave i bogate dlake.

Žalfija - Važan anti-oksidant. Koristi se kao pomoć u probavi i stimulator cirkulacije.

Ječam - Dobar izvor karbohidrata, bogat proteinima, B vitaminom, prirodnim vlaknima i mineralima, posebno gvožđem. Pojačava apetit, pomaže u slučaju probavnih problema. Pomaze sprećavanju ranog ispadanja zuba i gubitku dlake. Takoće je izvanredan precistac krvi i pomaze da se cuko lakse rashladi pri vrucem vremenu.

Zobene pahuljice (zob=ovas) - Izvrstan izvor gvožđa, vitamina A, B6, tiamina, riboflavina, niacina, kompleks vitamina B2, prirodnih vlakana, kalijuma, fosfora, vitamina E, kalcijuma i magnezijuma. Pokazalo se da zob ubrzava protok krvi, dobra je prevencija protiv srčanih bolesti i smanjuje holesterol. Pomaže pri probavi i izuzetno je ugodan za želudac. Ne sadrži gluteide kao druge žitarice, na koje neki psi mogu biti alergicni. Povoljno deluje na nerve, krv i dlaku. Pomaze izgradnju snažnijih kostiju i zuba i smiruje probavni i nervni sistem.

Raž - Dobar izvor proteina i prirodnih vlakana. Sadrži mnogo minerala, flor, kalcijum i magnezijum. Pomaže održavanju zdravih zuba, noktiju i dobrom funkcionisanju cirkulacije. Takođe se pokazao korisnim u borbi protiv raka, diabetisa, kardiovaskularnih bolesti.

Alge - Izvor mnogih minerala, ukljucujuci jod, kalijum, magnezium, kalcium i gvožđe. Kao dobar izvor joda, može pomoći u problemima sa tiroidnom žlezdom, regulisuci tako metabolizam u svim ćelijama tela.

Ulje konoplje - Nudi izvrstan balans esencijalnih masnih kiselina Omega3 i Omega6. Ove masne kiseline su neophodne za zdravu kožu i dlaku, specijalno u periodu naglog rasta i razvoja štenadi.

Probiotik Lactobacillus acidophilus - Povećava kiselost u želucu, te sprečava rast štetnih bakterija kao što su salmonela, esericija koli i druge. Normalizuje rad creva što pomaže smanjivanju vremena probave - ubrzava metabolizam. Zaustavlja prolive, eliminise gasove i smanjuje nadutost, redukuje loš zadah izazvan nečistim crijevima, vraca na normalu proizvodnju vitamina K i B, specijalno vitamina B12. Potpomaže ispuštanje prirodnih antibiotika koji se bore sa štetnim bakterijama i kandidom. Ovi prirodni antibiotici nemaju kontraefekata i pomažu generalno borbi organizma protiv infekcija. 

Pivski kvasac - Jača imunološki sistem. Dobar je izvor B vitamina, aminokiselina, proteina, minerala, enzima i snažan je zdrav izvor B-vitamina, amino kiselina, proteina, minerala, enzima i nukleidnih kiselina.

Orasi - Dobar su izvor proteina i prirodnih vlakana. Sadrže preko 19 vitamina i minerala, uključujući vitamin A, vitamin E, kompleks vitamina B2, kalcium, magnezium, fosfor, kalijum, B vitamine i cink.

Slatki krompir - Nudi vitamine B, cink, vitamin C, bakar, gvožđe, magnezijum i kalijum. Izvrstan je izvor visokoprobavnih ugljenih hidrata koji povećavaju energiju, no ne upotrebljavati velike kolicine u ishrani.

Jabuke - Odlican izvor vitamina A7 beta karotina. Sadrzi kalijum, fosfor, hlorin, natrium, magnezijum, kalcijum, sumpor, gvožđe, fluor, prirodna vlakna, bor, nešto vitamina C i silicijuma, plus mnogo minerala u tragovima.

Šargarepa - Sadrži beta karotin, vitamin B compleks, vitamine A,C, D, E i K, gvožđe, kao i kalcium,fosfor, natrijum, kalijum, magnezium, mangan, sumpor, bakar i jod. Šargarepa pomaže probavu, poboljšava vid i doprinosi zdravlju kože.

Lucerka - Bogat izvor antioksidanata, anti-kancerogena, biljnih hemikalija, enzima, minerala u tragovima, i brojnih drugih hranljivih materija koje eliminišu otrove iz organizma, jačaju imune ćelije, otpornost protiv mutacije ćelija i jačaju celi imunoložki sistem

Rogač - Sadrži isto vitamina B1 kao spargle ili jagode, istu kolicinu niacina kao pasulj, socivo ili grasak i više vitamina A nego plavi patlidžan ili cvekla. Takođe sadrži dosta kalciuma, vitamina B2, magneziuma i gvožđa, zatim fosfor, kalijum, silicijum, niacin, nešto vitamina A i proteine.

Listovi peršuna - Sadrže vitamin A, nekoliko B vitamina, kalcium, gvožđe, fosfor, mangan i više vitamina C nego narandža! Peršun je poznat kao jedna od najkoncentrovanijih hranljivih materija.

Kopriva - Sadrži visoku koncentraciju velikog niza vitamina, minerala i hranljivih materija uključujući protein, kalcium, fosfor, magnezium, gvožđe, beta-carotin, kalijum, vitamine A, C, D i kompleks B vitamina - svi u lako probavljivoj formi tako da mogu lako biti absorbovani od strane organizma.

Pčelinji polen - Najkompletnija i najizbalansiranija hrana u prirodi. Super koncentrovane sve hranljive materije - prirodna snaga - gvožđe, protein, kalcium, amino-kiseline, B grupu vitamina i antioksidante, plus preko 5000 drugih hranljivih materija.

Lecitin -  Neophodan svakoj ćeliji tijela. Membrane telesnih ćelija su većim delom sastavljene od lecitina.

Ruzmarin - Izvanredan lek protiv nadutosti ili drugih probavnih poremecaja, uključujući one koji dolaze usled nervoze, stresa, iritacije. Smatra se kao smirujuće sredstvo, lek za srce. Deluje kao prirodna barijera protiv bakterija u hrani, i takođe kao antioksidant i ima antimikrobske osobine. Služi kao prirodna zaštita organizma.

Ribizla - Deluje kao prevencija od infekcije mokracnih puteva izazvanih esericijom koli sprečavajući mikroorganizme da se zalepe za epitelne celije urinarnog trakta.

Taurin - Najbolji izvor taurina su meso i riba. Nove studije pokazuju da psi trebaju taurin za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Đumbir - Biljka koja otklanja mučnine i dobro je prihvataju psi svih uzrasta. Stimuliše probavne sokove i pomaže u izbacivanju unutrašnjih nametnika - crva.

Origano - Sadrži karvakrol i timol, koji mu daju antiparazitske osobine. Takođe pomaže protiv nadutosti i stimulise protok žući. To je jaka antiseptična biljka.